ADAS, skraćeno od Advanced Driver Assistance Systems (napredni sistemi za pomoć vozaču), krovni je pojam za elektronske sisteme koji podržavaju vozača nadzirući okolinu, upozoravajući na opasnosti, pomažući pri zadacima upravljanja i, u pojedinim slučajevima, intervenišući radi sprečavanja ili ublažavanja sudara. Naziv obuhvata široku i sve veću porodicu funkcija, a ne neki pojedinačan uređaj, povezanu zajedničkim ciljem smanjenja ljudske greške, koja stoji iza velike većine saobraćajnih nezgoda. ADAS postoji zato što senzori i procesori mogu neprekidno da prate put, reaguju brže od čoveka i ostaju otporni na rasejanost i umor.
Ti sistemi opažaju okolinu spojem više vrsta senzora, od kojih svaki ima svoje prednosti. Kamere čitaju oznake na kolovozu, saobraćajne znakove, pešake i oblik drugih vozila; radar meri rastojanje i brzinu predmeta i u mraku i po lošem vremenu; ultrazvučni senzori obavljaju zadatke na malom rastojanju poput parkiranja; a lidar, gde je ugrađen, gradi precizan trodimenzionalan prikaz okoline. Centralni procesor objedinjuje te podatke u jasan model scene, a zatim odlučuje da li da obavesti vozača, pomogne pri upravljačkoj radnji ili da samostalno deluje preko upravljača, gasa i kočnica.
ADAS funkcije obuhvataju čitav raspon nivoa uplitanja. Na najblažem kraju nalaze se sistemi upozorenja, poput upozorenja na čeoni sudar, nadzora mrtvog ugla i upozorenja na napuštanje trake, koji vozača uzbunjuju, ali radnju prepuštaju njemu. U sredini su funkcije pomoći poput adaptivnog tempomata, asistencije za držanje trake i pomoći pri parkiranju, koje upravljanje dele sa vozačem. Na najaktivnijem kraju su samostalne intervencije poput automatskog kočenja u nuždi, koje može da aktivira kočnice bez radnje vozača kako bi izbeglo ili ublažilo udar.
Ključno ograničenje današnjeg ADAS-a jeste da on vozaču pomaže, a ne da ga zamenjuje. Prema široko korišćenoj SAE klasifikaciji, serijska vozila opremljena ADAS-om dosežu najviše nivo 2, u kojem sistem može istovremeno da upravlja i smerom i brzinom pod nadzorom, ali vozač ostaje zakonski odgovoran i mora da prati put i bude spreman da odmah preuzme kontrolu. Sisteme mogu da zbune izbledele oznake, neuobičajene prepreke, blesak svetlosti, jako nevreme ili prljav senzor, pa je preveliko oslanjanje na njih samo po sebi opasnost.
Pojedinačne ADAS funkcije najbolje je shvatiti kao članove povezanog skupa koji često dele senzore i računarsku snagu. Adaptivni tempomat i asistencija za držanje trake spajaju se u delimičnu automatizaciju nivoa 2; automatsko kočenje u nuždi i upozorenje na čeoni sudar zajedno rade na izbegavanju sudara; a prateći sistemi prosleđuju informacije vozaču i jedni drugima. Razumevanje ADAS-a kao nadređene kategorije razjašnjava kako su ove imenovane funkcije povezane i zašto njihova sve veća standardizacija, koju podstiču bezbednosna tela i programi kreš-testova, postojano podiže osnovni nivo bezbednosti novih vozila.
- Krovni pojam za elektronske sisteme za pomoć vozaču
- Koristi kamere, radar, ultrazvučne senzore i lidar
- Obuhvata upozorenja, pomoć i aktivne intervencije
- Pomaže, ne zamenjuje vozača (najviše nivo 2)