Vazdušni jastuk (SRS)

Vazdušni jastuk, označen kao SRS od Supplemental Restraint System (dopunski sistem zadržavanja), savijen je platneni jastuk koji se gotovo trenutno naduva tokom ozbiljnog sudara kako bi ublažio udar tela putnika o tvrdu unutrašnjost automobila. Postoji da bi silu usporavanja u sudaru raspodelio na veću površinu i duže vreme, sprečavajući da glava i grudni koš punom brzinom udare o volan, instrument-tablu, stubove ili staklo. Reč dopunski je namerna: vazdušni jastuk je konstruisan da radi uz sigurnosni pojas, a ne umesto njega.

Aktiviranje je izuzetno brzo. Senzori sudara otkrivaju naglo usporavanje pri udaru i šalju signal upravljačkoj jedinici vazdušnih jastuka, koja, ako potvrdi stvarni sudar, pali upaljač unutar naduvavača. Naduvavač brzo stvara gas, tradicionalno sagorevanjem čvrstog pogonskog punjenja poput natrijum-azida kod starijih izvedbi ili čistijih jedinjenja kod savremenih, a u nekim slučajevima i ispuštanjem uskladištenog komprimovanog gasa. Time se najlonski jastuk puni za otprilike dvadeset do trideset milisekundi, daleko brže od treptaja oka. Jastuk zatim gotovo odmah počinje da se prazni kroz otvore, tako da je u trenutku kada putnik ostvari dodir već popustljiv i telo amortizuje, a ne predstavlja krutu površinu.

Zaštitni učinak najveći je za glavu i trup, područja najpodložnija smrtonosnim povredama u čeonom sudaru. Zadržavajući putnika uz veliku površinu ispunjenu gasom, vazdušni jastuk smanjuje vršne sile na lobanju, vrat i grudni koš i umanjuje rizik od dodira sa delovima koji prodiru u kabinu. Bitno je da se sistem oslanja na pojas da pravilno smesti putnika i uspori njegovo kretanje unapred, kako bi se sa jastukom susreo u pravom trenutku i na pravom rastojanju; nevezan putnik može biti previše blizu kada se jastuk aktivira, čime se uređaj koji spasava život pretvara u izvor povrede.

Savremena vozila nose mnogo više od jednog vozačevog jastuka iz ranih izvedbi. Čeoni vazdušni jastuci štite vozača i suvozača, dok bočni jastuci u sedištima ili vratima štite trup i karlicu pri bočnom udaru. Zavesasti jastuci spuštaju se od krovne linije i prekrivaju bočna stakla, štiteći glavu putnika i napred i pozadi i smanjujući rizik od izbacivanja, a dodatni jastuci poput onih za kolena, za udaljenu stranu, pa čak i središnji jastuk između prednjih sedišta rešavaju određene obrasce povreda. Svaki je podešen za određene vrste sudara.

Vazdušni jastuci imaju ograničenja i zahteve u pogledu održavanja. To su jednokratni uređaji koji se nakon aktiviranja moraju zameniti, sistem se sam proverava pri svakom startu, a trajno upaljena SRS lampica upozorenja ukazuje na kvar koji treba ispitati, jer onesposobljen jastuk ne pruža nikakvu zaštitu. Konstruisani su da se aktiviraju samo pri značajnim udarima odgovarajućeg smera, a ne pri manjim udarcima. Vazdušni jastuk radi kao deo objedinjenog sistema zadržavanja, kojim upravlja elektronska upravljačka jedinica vazdušnih jastuka, uparen je sa zatezačima pojaseva i zavesastim ili prozorskim jastucima i dopunjen deformacionim zonama automobila, koje upravljaju strukturnom energijom za koju su jastuci kalibrisani.