Automatski blokirajući diferencijal (ALD)

Automatski blokirajući diferencijal, skraćeno ALD, jeste diferencijal koji može sam da kruto spoji dva točka na osovini kada otkrije da jedan točak gubi prijanjanje, a potom ih ponovo oslobodi čim se prijanjanje vrati. Blokiranjem osovine prisiljava oba točka da se okreću istom brzinom, čime se garantuje da i točak sa slabim prijanjanjem dobija pogon, što je upravo ono što je potrebno za nastavak kretanja po neravnom, rastresitom ili klizavom terenu.

Mehanički, ovakvi diferencijali obično su građeni oko sklopa koji reaguje na razliku u brzini točkova ili na obrtni moment. Uobičajeno rešenje koristi opružne bregove i lamelnu spojnicu ili regulator: u ravnomernoj vožnji sklop se ponaša kao otvoreni diferencijal, ali čim jedan točak ubrza u odnosu na drugi, unutrašnji bregovi se uzdižu i zahvataju, blokirajući dve strane. Druge izvedbe osetljive su na brzinu i zahvataju samo ispod zadate razlike, ili su osetljive na obrtni moment i reaguju na opterećenje koje se primenjuje, ali u svakom slučaju je zahvatanje automatsko i ne zahteva nikakvu radnju vozača.

Glavna prednost jeste što diferencijal pruža najbolje od oba ponašanja bez kompromisa na strani vozača. Tokom obične vožnje po putu dozvoljava unutrašnjem i spoljašnjem točku da se kroz krivinu okreću svojim prirodno različitim brzinama, pa vozilo čisto skreće i gume se ne trljaju niti zaglavljuju. Čim točak proklizne, na blatnjavom putu, snegom prekrivenoj padini ili izrovanoj stazi, sklop se blokira radi najveće vučne sile, a zatim se ponovo oslobađa kako bi se normalno prolaženje kroz krivine vratilo čim se podloga popravi.

Takav automatski rad razlikuje ga od ručno birane blokade diferencijala, koju vozač mora namerno da uključi i isključi i koja može biti opasna ili neupotrebljiva na asfaltu sa dobrim prijanjanjem jer se blokirana osovina opire skretanju. Razlikuje se i od samoblokirajućeg diferencijala, koji se nikada potpuno ne blokira već postupno ograničava razliku u brzini točkova; automatski blokirajući tip se posvećuje punoj blokadi kada je potrebno, pružajući odlučniju vučnu silu po cenu nešto manje uglađenosti.

Postoje praktični ustupci koje treba razumeti. Blokiranje i oslobađanje mogu da proizvedu primetan udarac, lupkanje ili kratko zatezanje upravljača, naročito kada sklop zahvati ili se oslobodi tokom skretanja, a nagli prenos pune vučne sile može delovati grubo u poređenju sa mekšim samoblokirajućim sklopom. Mehanizam takođe povećava složenost i broj površina podložnih trošenju unutar osovine, a na uskim podlogama sa dobrim prijanjanjem neprilična blokada može na trenutak da poremeti putanju vozila.

Automatski blokirajući diferencijal pripada široj porodici blokirajućih diferencijala, od kojih se razlikuje pre svega po tome što se sam aktivira, i stoji kao odlučnija alternativa samoblokirajućem diferencijalu. Kao varijanta osnovnog diferencijala najprirodniji je na vozilima sa pogonom na četiri točka i terencima, gde je sposobnost da se osovina blokira po potrebi i oslobodi bez pažnje vozača istinski korisna.