Pogon na sva četiri točka (AWD)

Pogon na sva četiri točka, skraćeno AWD, jeste raspored pogonskog sklopa koji snagu motora prenosi na sva četiri točka, a ne samo na prednji ili zadnji par. Svrha mu je da iskoristi najveću moguću vučnu silu tako što pogonski napor raspoređuje na četiri kontaktne površine umesto na dve, čime se poboljšava sposobnost ubrzavanja, savladavanja uspona i prolaska kroz krivinu na podlogama gde je prijanjanje ograničeno, od mokrog kružnog toka do prilaza zatrpanog snegom. Takav pogon postao je omiljen izbor na limuzinama, karavanima i ogromnoj većini savremenih krosovera i SUV vozila.

U uobičajenoj AWD izvedbi sistem radi automatski, a kod mnogih rešenja i stalno, pa vozač ne mora ništa da preduzima da bi ga uključio. Snaga teče iz menjača kroz centralni diferencijal ili spojnicu zasnovanu na lamelama, koja obrtni moment raspoređuje između prednje i zadnje osovine, dok osovinski diferencijali raspoređuju snagu između levog i desnog točka. Neki sistemi pogone sva četiri točka u svakom trenutku; drugi u normalnim uslovima rade kao prednji ili zadnji pogon, a drugu osovinu uključuju u roku od nekoliko milisekundi čim senzori otkriju proklizavanje, čime se štedi gorivo uz vučnu silu koja ostaje u rezervi.

U svakodnevnoj vožnji korist je u umirujućem osećaju sigurnosti. Pri kretanju uz mokru uzbrdicu, ubrzavanju iz raskrsnice na klizav kolovoz ili savladavanju planinskog prevoja po kiši, vozilo sa AWD pogonom prenosi snagu na podlogu znatno mirnije nego ekvivalent sa pogonom na dva točka, uz manje proklizavanja i gubitka stabilnosti koji za njim sledi. Pošto se obrtni moment deli, ni od jednog pojedinačnog točka se ne traži da prenese više nego što može da zadrži, što vozilo smiruje i poboljšava stabilnost pravca pri ubrzavanju.

Važno je razlikovati AWD od klasičnog pogona na četiri točka. AWD sistemi su pre svega podešeni za pouzdanost na putu u svim vremenskim uslovima i osmišljeni da rade neprimetno, bez intervencije vozača. Klasičan 4WD, nasuprot tome, namenjen je ozbiljnoj vožnji van puta, obično sa biranim setom zupčanika za spore prenose, robusnim blokadama diferencijala i izvedbom koju vozač namerno uključuje. Granica se zamutila jer se marketinški nazivi preklapaju, ali osnovna namera, sigurnost na putu naspram čvrstine van puta, ostaje korisna podela.

AWD nosi i stvarne troškove. Dodatne kardanske osovine, diferencijali i spojnice povećavaju masu i mehaničke gubitke, što umereno pogoršava potrošnju goriva i emisiju, a poskupljuju nabavku i održavanje. Presudno je da pogon na sva četiri točka pomaže pri ubrzavanju i prijanjanju, ali nimalo ne skraćuje zaustavni put niti povećava prijanjanje u krivini iznad onoga što pružaju gume, pa može da podstakne preteranu samouverenost; na ledu odgovarajuće zimske gume znače mnogo više nego broj pogonskih točkova.

AWD stoji nasuprot prednjem i zadnjem pogonu, od kojih svaki pogoni jednu osovinu, kao i nasuprot specijalizovanijim 4WD sistemima. U njegovoj srži nalazi se centralni diferencijal ili njegov elektronski ekvivalent, sklop koji odlučuje kako se raspoloživi obrtni moment deli između dve osovine.