Sistem protiv blokiranja točkova (ABS)

Sistem protiv blokiranja točkova, svuda poznat kao ABS, sprečava blokiranje i proklizavanje točkova pri naglom kočenju. Kada se točak zaustavi dok vozilo i dalje ide napred, guma gubi prianjanje i klizi, čime se produžava zaustavni put i, što je presudno, vozaču se oduzima mogućnost upravljanja. ABS postoji da bi tokom kočenja u nuždi održavao točkove na granici prianjanja, tako da vozač zadrži kontrolu nad smerom, a gume nastave da obavljaju posao usporavanja vozila. Reč je o jednom od najvažnijih dostignuća aktivne bezbednosti u istoriji automobilizma, koje je danas obavezno na novim vozilima na većini tržišta.

Sistem radi tako što meri i reguliše. Nazubljeni prsten i senzor brzine na svakom točku više puta u sekundi javljaju brzinu obrtanja upravljačkoj jedinici ABS-a. Ako jedinica otkrije da neki točak usporava mnogo brže od vozila u celini, što nagoveštava blokiranje, ona naređuje hidrauličnom modulatoru da reaguje. Modulator sadrži elektromagnetne ventile i pumpu koji mogu trenutno smanjiti, zadržati pa ponovo uspostaviti pritisak kočione tečnosti u kočionim čeljustima zahvaćenog točka, popuštajući taman toliko da se točak ponovo zavrti pre nego što se kočnica iznova primeni. Ovaj ciklus popuštanja i ponovnog pritiska ponavlja se mnogo puta u sekundi, što vozač oseća kao pulsiranje pedale kočnice.

Ključna prednost je očuvano upravljanje. Pošto se točkovi obrću umesto da klize, gume zadržavaju bočno prianjanje, što vozaču omogućava da skrene oko prepreke i dok koči svom snagom, što je sa potpuno blokiranim točkovima nemoguće. Na većini podloga ABS ujedno skraćuje zaustavni put, jer guma koja se kotrlja blizu granice prianjanja efikasnije usporava vozilo od one koja klizi. Jednako je važno što ispravnu reakciju u nuždi čini intuitivnom: vozač samo čvrsto pritisne pedalu i drži je, prepuštajući sistemu da kočenjem upravlja daleko brže i preciznije nego što bi to ijedan čovek mogao.

ABS ima i svoje finese. Na rastresitim podlogama poput šljunka, snega ili dubokog peska, blokirani točak može ispred sebe da nagomila klin materijala koji zapravo skraćuje zaustavljanje, pa na takvim podlogama ABS može blago da produži put iako čuva upravljanje, što je razmena koja se uglavnom smatra isplativom. Pulsiranje pedale može uplašiti vozača koji na to nije navikao i navesti ga da popusti, što je upravo pogrešna reakcija. Sistem zavisi i od ispravnih senzora brzine točkova te čiste kočione tečnosti, a ABS lampica na instrument-tabli signalizira kvar koji isključuje ovu funkciju, dok obično kočenje ostaje netaknuto.

Trajni značaj ABS-a leži u tome što je pružio hardversku i mernu osnovu na kojoj je izgrađena čitava generacija narednih bezbednosnih sistema. Njegove senzore brzine točkova i hidraulični modulator dele elektronska raspodela sile kočenja, koja kočenje raspoređuje između osovina; sistem pomoći pri kočenju, koji pojačava pritisak u naglom zaustavljanju; kontrola proklizavanja, koja obuzdava proklizavanje pri ubrzanju; i pre svega elektronska kontrola stabilnosti, koja selektivno koči pojedinačne točkove da bi suzbila zanošenje. ABS je stoga i vitalan bezbednosni sistem sam po sebi i kamen temeljac savremene kontrole dinamike vozila.