Adaptivna kontrola menjača (ATC)

Adaptivna kontrola menjača jeste softverski sloj u savremenom automatskom menjaču koji prati kako se automobilom upravlja i sa kakvim se uslovima suočava, a zatim u skladu s tim prilagođava trenutak i karakter promene stepeni prenosa. Umesto da prati jednu nepromenljivu mapu menjanja, upravljačka jedinica menjača bira između različitih strategija menjanja ili neprekidno prelazi između njih, prilagođavajući ponašanje menjača trenutku umesto da svakog vozača i svaki put tretira na isti način.

Sistem do svojih odluka dolazi čitajući niz senzorskih ulaza koji već postoje na vozilu. Položaj papučice gasa i brzina njenog pomeranja pokazuju nameru; brzina kretanja, broj obrtaja motora i ubrzanje opisuju trenutno stanje; pritisak na kočnicu, ugao volana i bočno ubrzanje otkrivaju prolazak kroz krivinu; a uzdužno opterećenje ili podaci iz usisne grane, ponekad u kombinaciji sa informacijama upravljanja motorom, omogućavaju mu da proceni nagib puta. Iz svega toga upravljačka jedinica gradi sliku o tome da li je vozač opušten ili vozi žustro i da li se automobil penje, spušta, vuče prikolicu ili krstari.

Praktična korist jeste menjač koji odgovara situaciji. Vozite blago i on rano i glatko prebacuje u viši stepen da bi motor ostao tih i ekonomičan; vozite žustro i on zadržava niže stepene, odlaže prebacivanje naviše blizu crvene zone i spremnije prebacuje naniže pri kočenju kako bi motor ostao u snazi. Na dugoj uzbrdici ili sa teškim teretom izbegava neprijatno preskakanje između stepeni tako što zadržava jedan prenos, a pri spuštanju može da zadrži niži stepen radi kočenja motorom umesto da slobodno klizi i prisiljava na učestalu upotrebu kočnica.

Rani adaptivni sistemi bili su razmerno grubi i prebacivali su između nekoliko unapred zadatih programa, poput ekonomičnog i sportskog. Savremene izvedbe znatno su prefinjenije, neprekidno menjaju tačke prebacivanja, pa čak i uče vremenom, podešavajući pritiske punjenja lamela radi nadoknade habanja i prilagođavajući se uobičajenom stilu pojedinca. Mnoge se povezuju i sa biranjem režima vožnje i podacima navigacije ili kamere, pa automobil može unapred da prebaci u niži stepen pred krivinu ili kružni tok koji se približava.

Postoje ograničenja i napomene. Sistem može da radi samo u okviru mehaničkih mogućnosti sklopa, a njegovo učenje znači da se ponašanje može postepeno menjati kako se prilagođava, što na kratko može delovati nedosledno. Otkačinjanje akumulatora ili pojedine popravke mogu poništiti naučene vrednosti, posle čega menjaču može zatrebati kratak period vožnje da ponovo nauči glatke promene, a ručno preuzimanje ili menjanje preko ručica i dalje je korisno kada se vozačeva namera razlikuje od onoga što softver pretpostavi.

Adaptivna kontrola danas je gotovo opšta odlika, a ne posebna opcija, i pojavljuje se podjednako kod automatskih menjača sa pretvaračem obrtnog momenta i kod menjača sa dvostrukom spojnicom. To je inteligencija koja stoji iznad fizičkog mehanizma svakog savremenog menjača i skup nepromenljivih prenosnih odnosa pretvara u menjač koji odgovara i vozaču i putu.