Sistem aktivnog prenosa obrtnog momenta (ATTS)

Sistem aktivnog prenosa obrtnog momenta, ili ATTS, jeste diferencijal prednje osovine koji je razvila Honda i koji aktivno preraspodeljuje pogon između dva prednja točka radi oštrijeg ulaska u krivinu. Predstavljen je 1997. godine na modelima Prelude Type S i SiR za japansko tržište i predstavljao je rani serijski pokušaj da se reši svojstveno ograničenje ponašanja snažnog vozila sa prednjim pogonom: sklonost ka podupravljanju, odnosno izlasku širom, kada se snaga prosledi kroz iste točkove koji moraju i da upravljaju.

Za razliku od običnog diferencijala, koji samo dozvoljava da se dva pogonska točka okreću različitim brzinama, ATTS može namerno da jedan točak pokreće brže i sa više obrtnog momenta od drugog. Koristi planetarni zupčasti sklop u kombinaciji sa hidraulički pokretanim paketima lamela. Kada sistem prepozna prolazak kroz krivinu, uključuje lamele da bi ubrzao i jače pogonio spoljašnji prednji točak, koji prelazi veći put i može da prenese više snage. Posledica je obrtni efekat koji pomaže da se automobil zarotira u krivinu umesto da gura širom.

Za vozača brzog kupea sa prednjim pogonom efekat je osetno oštriji, neutralniji ulazak u krivinu i sposobnost da se snaga nosi kroz zavoj bez da nos beži upolje. Prenoseći do oko 80 odsto raspoloživog obrtnog momenta na spoljašnji točak, ATTS suzbija podupravljanje koje bi inače dominiralo, dajući automobilu ravnotežu koja se obično vezuje za vozila sa zadnjim pogonom i omogućavajući da se šasija potpunije iskoristi na vijugavom putu.

Sistem najbolje je shvatiti kao mehaničkog i hidrauličkog pretka današnjeg elektronski upravljanog vektorisanja obrtnog momenta. Tamo gde savremeni sistemi sličan cilj često postižu intervencijom kočnica ili kompaktnim električnim aktuatorima povezanim sa kontrolom stabilnosti, ATTS je to radio namenskim ozubljenjem i lamelama posvećenim isključivo prednjoj osovini. Honda ga nije primenjivala široko i ostao je svojevrsna niša za pokazivanje sposobnosti, ali načelo koje je pokazao, aktivno usmeravanje pogona ka spoljašnjem točku radi upravljanja skretanjem, postalo je središnje za čitavu generaciju sportskih diferencijala.

U praksi je sistem dodavao težinu, složenost i troškove prednjoj osovini, a njegove hidrauličke lamele bile su dodatni sklopovi za održavanje. Pošto je usmeravao pogon na spoljašnji točak, njegove prednosti najviše su se osećale pod snagom u krivinama, a ne u pravcu, i malo je doprinosio vuči na slaboj podlozi kakvom se bavi samoblokirajući diferencijal. Ti činioci, uz širi pad popularnosti sportskog kupea sa prednjim pogonom, ograničili su mu vek.

Pojmovno ATTS pripada porodici tehnologija vektorisanja obrtnog momenta i srodan je samoblokirajućem diferencijalu, koji rešava jednostavniji problem proklizavanja umesto aktivne kontrole skretanja. Kao poseban oblik prednjeg diferencijala, pokazuje kako se osnovni diferencijal može preinačiti da bi poboljšao, a ne samo trpeo, dinamiku vozila sa prednjim pogonom.