Vozilo za sve terene (ATV)

Vozilo za sve terene je mala, lagana mašina namenjena kretanju po podlozi koja bi savladala običan automobil, poput blata, peska, rastresitog šljunka, trave i izrovanih staza. Postoji da spoji pokretljivost motocikla sa stabilnošću i prianjanjem potrebnim van utabanih puteva, pa poljoprivrednicima, šumarima, lovcima i rekreativcima daje kompaktnu alatku za prelazak preko neravnog ili močvarnog terena gde veća vozila ne mogu da prođu ili bi pričinila previše štete.

Njegova prepoznatljiva osobina je skup velikih, balonastih guma koje rade na vrlo niskom pritisku, često tek nekoliko psi. Meke, široke gume raspoređuju težinu vozila na veliku dodirnu površinu, pa ono pliva preko meke podloge umesto da propada, a deformišu se oko prepreka i tako održavaju prianjanje. Vozač sedi opkoračno na sedlu i upravlja volanom tipa motocikla, dakle ručkama, a ne kružnim volanom, što je raspored zajednički sa kvadom, kome je ATV blizak srodnik. Većina ima četiri točka, mali benzinski motor, mada danas postoje i električni modeli, te lančani ili kardanski prenos, pri čemu vozač pomeranjem težine tela pomaže da kontroliše mašinu u krivinama i preko neravnina.

Vrednost ATV-a leži u tome kako ovakva izvedba odgovara njegovom zadatku. Nisko težište, kratak međuosovinski razmak i izdašan klirens omogućavaju mu da se penje uz nasipe, gazi plitke potoke i probija kroz prepreke, dok mu upravljanje preko ručki daje neposredan, trenutan odziv. Na imanju može da vuče male prikolice, nosi alat i brzo dođe do udaljenih njiva; na stazi pruža okretan, otvoren doživljaj vožnje.

Postoji više izvedbi. Sportski ATV-ovi za jednog vozača podešeni su za okretnost i brzinu, radni modeli daju prednost obrtnom momentu, vučnoj sposobnosti i nosačima tereta, a modeli za mlade prilagođeni su veličinom i ograničeni brzinom za mlađe vozače. Bliski srodnik je vozilo tipa side-by-side ili UTV, koje smešta putnike jedno pored drugog u zaštitnom kavezu sa kružnim volanom i često se brka sa ATV-om, ali predstavlja zasebnu kategoriju.

Praktična ograničenja su značajna. Pošto je vozač nezaštićen, a vozilo visoko i usko u odnosu na trag točkova, ATV-ovi nose stvaran rizik od prevrtanja, naročito na padinama ili u oštrim krivinama, pa se zaštitna odeća i kaciga snažno preporučuju. Najčešće nisu homologovani kao putnička vozila za upotrebu na putu i u mnogim zemljama se ne smeju voziti javnim putevima. Prevoz saputnika na mašini građenoj za jednog vozača, ili dopuštanje deci da koriste modele za odrasle, dodatno povećava opasnost, pa mnoga područja propisuju uslove vezane za godine i obuku.

U širem rečniku terenske vožnje, ATV se vezuje za pojmove poput pogona na sva četiri točka i klirensa, deleći njihov naglasak na prianjanju i sposobnosti savladavanja prepreka, ali ostaje specijalizovano radno i rekreativno vozilo, a ne zamena za običan automobil.