Upravljanje svim točkovima, skraćeno AWS, koje je u suštini istovetno upravljanju sa sva četiri točka, jeste sistem koji omogućava da se pored prednjih zakreću i zadnji točkovi. Kod klasičnog automobila upravljaju samo prednji točkovi, dok zadnji ostaju nepomično poravnati sa karoserijom. Davanjem zadnjoj osovini male ali kontrolisane sposobnosti zakretanja, AWS razrešava dva suprotstavljena zahteva koje fiksna zadnja osovina ne može istovremeno da ispuni: okretnost u uskim, sporim situacijama i stabilnost pri brzini.
Ponašanje sistema zavisi od brzine i u tome je ključ njegovog rada. Pri malim brzinama — pri manevrisanju na parkingu, okretanju u tri poteza ili savladavanju tesne gradske raskrsnice — zadnji točkovi se zakreću u suprotnom smeru od prednjih. To suprotnofazno zakretanje praktično skraćuje krug okretanja automobila, obrćući ga oštrije oko užeg luka, tako da duga limuzina ili veliko SUV vozilo može da skrene gotovo kao mnogo manje vozilo. Iznad određene granice, obično negde oko 40 do 60 km/h, upravljačka jedinica obrće ovu logiku.
Pri većim brzinama zadnji točkovi se zakreću u istom smeru kao prednji, što je poznato kao istofazno zakretanje. Uglovi su pri tome veoma mali, često svega nekoliko stepeni, ali je efekat značajan: automobil menja traku i odgovara na upravljačke komande bez toga da zadnji deo izlazi iz linije, pružajući sigurniji, stabilniji osećaj pri promeni trake na autoputu i u brzim, dugim krivinama. U suštini, sistem čini da se automobil ponaša kao da ima kraći međuosovinski razmak kada je potrebna okretnost, a duži kada je potrebna stabilnost.
Mehanički, zadnje zakretanje se ostvaruje ili centralnim elektromotornim aktuatorom koji potiskuje sklop spona kako bi zajedno zakrenuo oba zadnja točka, ili pojedinačnim aktuatorima na svakom zadnjem točku. Prednje upravljanje ostaje klasičan zupčasti prenosnik tipa letva-zupčanik, obično sa električnim servoupravljanjem, a elektronska upravljačka jedinica usklađuje ugao zadnjih točkova u odnosu na brzinu vozila, upravljačku komandu i zakretanje oko vertikalne ose. Pošto su zadnji aktuatori električno pogonjeni i softverski upravljani, proizvođači mogu precizno da podese odziv, pa čak i da ga povežu sa kontrolom stabilnosti radi ispravljanja proklizavanja.
Glavne prednosti su poboljšana okretnost pri malim brzinama kod velikih vozila sa dugim međuosovinskim razmakom i veća staloženost pri velikim brzinama, uz manji napor pri upravljanju i bolje ponašanje sa prikolicom u pojedinim primenama. Mane su dodatna cena, masa i složenost, kao i dodatni delovi u zadnjoj osovini koji mogu zahtevati održavanje ili popravku. Razni proizvođači prodaju ovu tehnologiju pod sopstvenim nazivima, ali bez obzira na to da li se opisuje kao upravljanje svim točkovima, upravljanje sa sva četiri točka ili upravljanje zadnjim točkovima, osnovno načelo je isto.
- Zakreće i zadnje, a ne samo prednje točkove
- Zadnji točkovi pri maloj brzini skreću suprotno od prednjih radi oštrih zaokreta
- Zadnji točkovi pri velikoj brzini skreću zajedno sa prednjim radi stabilnosti
- U suštini istovetno upravljanju sa sva četiri točka