Naginjanje karoserije (Body Roll)

Naginjanje karoserije predstavlja bočno nakretanje karoserije vozila ka spoljašnjoj strani krivine, kao odgovor na sile koje nastaju tokom skretanja. Kada vozilo menja pravac, na njega deluje bočna sila, a pošto karoserija počiva na elastičnim oprugama i amortizerima iznad točkova, ta sila nagoni opružnu masu da se nagne ka spolja, pri čemu se vešanje na spoljašnjoj strani sabija, a na unutrašnjoj se isteže. Reč je o prirodnoj i neizbežnoj posledici oslanjanja teške karoserije na opruge, a veličina nagiba jasno govori o karakteru ponašanja automobila u krivini.

Mehanizam nastaje zato što sila u krivini praktično deluje u težištu vozila, a ono se nalazi na izvesnoj visini iznad ose valjanja koju određuje geometrija vešanja. Taj vertikalni razmak stvara polugu, pa što težište leži više iznad ose valjanja i što je sila u krivini veća, to je veći i moment valjanja koji nastoji da prevali karoseriju. Opruge vešanja odupiru se tom momentu, ali pri tome moraju da se sabiju, a upravo to sabijanje predstavlja vidljivi nagib. Vozilo se ustaljuje pod uglom na kojem otpor opruga uravnotežuje moment valjanja.

Za vozača, nagib utiče i na osećaj sigurnosti i na prijanjanje. Preterano nakretanje prebacuje težinu na spoljašnje pneumatike, menja ugao pod kojim guma naleže na podlogu usled promene geometrije vešanja, a vozilo deluje tromo, neprecizno i sporo u reakciji. Takođe uznemirava putnike i usporava odziv na komande upravljača. Nasuprot tome, dobro kontrolisan i umeren nagib pruža korisnu povratnu informaciju o tome koliko vozilo radi, a da pri tome ne ugrožava kontakt guma sa podlogom, zbog čega inženjeri teže da nagib ograniče, a ne da ga potpuno uklone.

Nekoliko konstrukcionih rešenja obuzdava naginjanje karoserije. Stabilizatori, poznati i kao stabilizatori ljuljanja, jesu torzione opruge koje povezuju levi i desni točak iste osovine i odupiru se razlici u njihovom kretanju u krivini, čime oštro smanjuju nagib, a da pritom ne ukrute neopravdano udobnost na neravninama koje podjednako pogađaju oba točka. Krući opruge, čvršće prigušenje, šira kolotečina i pre svega niže težište takođe smanjuju nagib. Aktivni i prilagodljivi sistemi mogu dinamički ukrutiti vešanje, a neka napredna vozila koriste hidraulične ili električne stabilizacione sisteme kako bi karoseriju kroz krivine zadržala gotovo ravnom.

Stepen nagiba ogromno se razlikuje od tipa do tipa vozila i u najvećoj meri zavisi od visine vožnje. Visok i težak SUV sa visokim težištem nakreće se osetno više od niskog i širokog sportskog automobila, koji je projektovan da ostane gotovo ravan. Naginjanje karoserije usko je povezano sa stabilizatorom koji ga suzbija, sa težištem i konstrukcijom vešanja koji ga određuju, kao i sa širom oblašću dinamike vozila, uključujući skretanje oko vertikalne ose, sa kojim se nagib spaja u definisanju ponašanja u krivini.