Asistent kočenja (BA)

Asistent kočenja je sigurnosni sistem koji prepoznaje da vozač pokušava da zaustavi vozilo u nuždi i automatski pojačava silu kočenja do njene najveće vrednosti, nadoknađujući time dobro dokumentovanu ljudsku slabost. Istraživanja sprovedena tokom razvoja ovog sistema pokazala su da većina vozača, suočena s iznenadnom opasnošću, brzo prebaci nogu na pedalu kočnice, ali je ne pritisne dovoljno jako da iskoristi punu sposobnost vozila da se zaustavi. Prepoznavanjem panične reakcije i dodavanjem sile koja nedostaje, asistent kočenja oklevajuće zaustavljanje pretvara u zaustavljanje punom snagom, čime se put kočenja često skraćuje za nekoliko metara.

Sistem radi tako što prati način na koji se rukuje pedalom kočnice, pre svega brzinu i silu kojom se ona pritiska. Brz i snažan prvi pritisak na pedalu tumači se kao opasnost, a ne kao uobičajeno usporavanje. Klasične izvedbe s vakuumskim pojačivačem tada koriste elektromagnetni ventil i osetljiviju membranu u servo-pojačivaču kočnice da bi pojačale ulaznu silu, dok savremene elektronske i hidraulične izvedbe nalažu kočionom sistemu da gotovo trenutno razvije pun pritisak. Ono što je presudno jeste da se to dešava čak i ako vozač malo popusti pedalu, pa se maksimalno kočenje održava sve dok se pedala jasno ne otpusti.

Za vozača se korist pojavljuje upravo u trenucima najvećeg rizika. Razlika između snažnog i potpunog kočenja može odlučiti da li će se vozilo zaustaviti ispred prepreke ili će je udariti, a pri višim brzinama može dramatično smanjiti energiju udara. Pošto sistem reaguje u milisekundama i uklanja potrebu da vozač pod stresom svesno odmerava silu, on dosledno postiže kraće zaustavljanje u nuždi nego što to vozač uspeva bez pomoći.

Asistent kočenja ne deluje sam, već čini deo integrisane arhitekture kočenja. Sarađuje s antiblokirajućim sistemom kočenja (ABS), koji sprečava blokiranje točkova pod velikim pritiskom koji asistent razvija, omogućavajući vozaču da zadrži upravljivost dok koči na granici. Preklapa se i s elektronskom kontrolom stabilnosti i elektronskom raspodelom sile kočenja, a na mnogim vozilima predstavlja temelj na kojem se gradi automatsko kočenje u nuždi, budući da se oba oslanjaju na sposobnost trenutnog razvijanja pune sile kočenja.

Vredi imati u vidu i ograničenja sistema. On može da pomogne samo kod kočenja koje je vozač već započeo, pa ne nudi ništa ako vozač uopšte ne zakoči, što je upravo praznina koju treba da popuni autonomno kočenje u nuždi. Njegova delotvornost i dalje zavisi od raspoloživog prijanjanja guma i stanja kolovoza, te ne može da prkosi zakonima fizike na ledu ili vodi na putu. Ipak, kao jednostavna, zrela i danas gotovo univerzalna oprema, asistent kočenja ostaje jedan od cenovno najisplativijih doprinosa bezbednosti putnika i pešaka.