Kočiona čeljust (kaliper)

Kočiona čeljust je deo disk-kočnice koji hidraulički pritisak pretvara u silu stezanja kojom se usporava točak. U suštini je to kruta metalna obujmica koja obuhvata kočioni disk i u sebi nosi kočione pločice, po jednu sa svake strane diska. Kada vozač pritisne kočnicu, čeljust stiska te pločice uz disk koji se okreće, a trenje koje pri tome nastaje pretvara kinetičku energiju vozila u toplotu i usporava automobil. Bez čeljusti koja drži i pokreće pločice, sistem disk-kočnica jednostavno ne bi mogao da radi.

Čeljust se pokreće hidraulički. Pritiskom na papučicu kočnice raste pritisak kočione tečnosti, koja kroz kočione vodove dolazi do čeljusti i deluje na jedan ili više klipova. Ti klipovi guraju pločice ka disku znatnom silom, koju hidraulika dodatno uvećava, tako da umeren pritisak nogom daje snažno stezanje. Kada se papučica otpusti, pritisak opada i pločice popuštaju stisak, pri čemu zaptivka oko svakog klipa pomaže da se on malo povuče unazad kako pločice ne bi nalegale na disk.

Postoje dve osnovne izvedbe. Klizna, odnosno plivajuća čeljust ima klipove samo sa jedne strane; dok ti klipovi guraju unutrašnju pločicu uz disk, reaktivna sila pomera celo telo čeljusti po vođicama tako da i spoljašnju pločicu privuče disku. Ovakva izvedba je kompaktna, jeftina i dobro podnosi manja odstupanja u poravnanju, pa zato preovlađuje na običnim putničkim automobilima. Fiksna čeljust je, nasuprot tome, čvrsto pričvršćena i nosi klipove sa obe strane diska, koji pločice istovremeno pritiskaju sa svakog lica.

Fiksne čeljusti su najčešće višeklipne, sa dva, četiri, šest ili čak više klipova raspoređenih duž pločice. Raspodela sile stezanja na više klipova ravnomernije pritiska veću površinu pločice, bolje podnosi toplotu i po pravilu daje snažnije i ujednačenije kočenje sa čvršćim osećajem na papučici. Zato se velike, višeklipne fiksne čeljusti vezuju za sportska i vrhunska vozila, često obojene u upadljive boje iza naplataka, dok se svakodnevna vozila zadovoljavaju jednostavnijim jednoklipnim plivajućim jedinicama.

Čeljusti zahtevaju održavanje da bi ostale pouzdane. Vođice plivajućih čeljusti moraju biti čiste i podmazane, jer u suprotnom čeljust može da se zaglavi, što izaziva neravnomerno trošenje pločica, vučenje kočnica i povlačenje vozila u stranu. Zaptivke klipova mogu da otvrdnu i propuste tečnost, a korozija može da zaglavi klipove u ležištima. Čeljust radi u sprezi sa ostatkom kočionog sistema — sa diskom koji stiska, a koji može biti ventilirani ili karbon-keramički radi boljeg odvođenja toplote, i sa pločicama koje nosi — i, kao i sve frikcione kočnice, na kraju je ograničena svojom sposobnošću da odvede toplotu, jer dugotrajno pregrevanje dovodi do gubitka kočne moći (brake fade).