Gubitak kočne moći (brake fade)

Brake fade je privremeno slabljenje ili gubitak kočne moći do kojeg dolazi kada se kočnice vozila previše zagreju usled snažnog, dugotrajnog ili učestalog kočenja. Nije reč o kvaru niti o znaku da je neki deo oštećen, već o predvidivoj posledici načina na koji frikcione kočnice rade: svako kočenje pretvara energiju vozila u toplotu na diskovima i pločicama, a ako se ta toplota nakuplja brže nego što može da se odvede, kočni sistem privremeno postaje manje delotvoran. Vozač oseti da automobil više ne usporava onako kako bi trebalo, iako su kočnice mehanički ispravne.

Iza ove pojave stoje dva različita mehanizma koje vredi razdvojiti. Prvi je gubitak trenja frikcionog materijala, kada se smesa kočione pločice zagreje iznad temperature za koju je predviđena. Na tako visokim temperaturama smolasta veziva u pločici počinju da se razlažu i oslobađaju gasove, a koeficijent trenja između pločice i diska opada, pa ista sila stezanja daje slabije usporavanje. Drugi je gubitak usled ključanja tečnosti, kada se sama kočiona tečnost toliko zagreje da proključa. Pošto je kočiona tečnost higroskopna i vremenom upija vlagu, ta upijena voda snižava njenu tačku ključanja, a kada tečnost proključa, u vodovima nastaju stišljivi mehurići pare.

Simptomi se donekle razlikuju u zavisnosti od toga koji mehanizam preovlađuje. Gubitak trenja materijala obično se ispoljava kao čvrsta papučica koja jednostavno ne usporava automobil — papučica pod nogom deluje normalno, ali je efekat kočenja prigušen. Ključanje tečnosti, naprotiv, daje mekanu, sunđerastu papučicu velikog hoda, jer pritisak noge sada sabija mehuriće pare umesto da prenosi čvrst hidraulički pritisak do čeljusti. U oba slučaja put kočenja se zabrinjavajuće produžava, a vozač koji ne razume šta se dešava može da upadne u paniku.

Uslovi koji izazivaju ovu pojavu jesu oni koji u kočnice unose toplotu brže nego što je one mogu odvesti: dugi i strmi planinski spustovi na kojima vozač neprekidno drži kočnicu, ponovljena nagla kočenja sa velikih brzina na stazi ili teška vuča prikolice po zahtevnom terenu. Kada se kočnice ohlade, vraća se uobičajena delotvornost, pa se zato gubitak opisuje kao privremen, a ne trajan, premda izrazito pregrevanje može da zacakli pločice ili iskrivi diskove i izazove trajnu štetu.

Protiv ove pojave bori se poboljšanjem sposobnosti kočnica da odvedu toplotu i načinom vožnje koji ograničava njeno nakupljanje. Ventilirani i veći diskovi brže odvode toplotu, visokotemperaturne smese pločica i kočiona tečnost sportske specifikacije sa povišenom tačkom ključanja duže odolevaju, a uredno održavana, sveža tečnost izbegava pad tačke ključanja zbog vlage. Karbon-keramičke kočnice podnose još mnogo više temperature. Na putu je najdelotvornija odbrana tehnika vožnje: korišćenje kočenja motorom na dugim spustovima da bi se poštedele frikcione kočnice, kao i odlučno kočenje pa otpuštanje umesto stalnog držanja papučice, čime sistem ostaje hladniji i čuva punu kočnu moć za trenutak kada zatreba.