Težište

Težište vozila je jedna tačka u kojoj se može smatrati da deluje celokupna njegova masa, tačka ravnoteže oko koje je težina ravnomerno raspoređena u svim pravcima. Pojam postoji zato što automobil nije jednolik blok, već skup teških sklopova, motora, menjača, baterije, putnika i goriva, raspoređenih na različitim visinama i položajima. Saznanje gde se njihovo zajedničko dejstvo usredsređuje od ključne je važnosti za razumevanje kako će se vozilo ponašati pri ubrzavanju, kočenju i pre svega u skretanju.

Njegov položaj određuju raspored i masa svakog dela. Nizak, širok motor, rezervoar goriva postavljen ispred zadnje osovine i sedišta blizu poda spuštaju težište naniže, dok visoka linija krova, visoka linija haube ili težak krovni nosač podižu ga naviše. Inženjeri ga mogu izračunati iz težine koju nosi svaka osovina, a zatim ga preciznije odrediti naginjanjem vozila na rampi i merenjem kako se raspodela opterećenja menja, što je postupak koji otkriva tačnu visinu iznad podloge.

Visina je dimenzija koja je najvažnija za ponašanje u krivini. Kada automobil skreće, bočna sila koju stvaraju pneumatici deluje na nivou puta, dok inercija karoserije deluje kroz težište iznad njega. Što je ta poluga viša, to se karoserija više naginje, prebacuje težinu na spoljašnje pneumatike i remeti njihov kontakt sa podlogom. Niže težište skraćuje polugu, pa se vozilo manje nagiba, ravnomernije opterećuje pneumatike i deluje stabilnije i odzivnije. Ista geometrija upravlja i otpornošću na prevrtanje: nisko, široko vozilo proklizaće pre nego što se prevrne, dok visoko i usko može pre dostići granicu prevrtanja.

Upravo zato se sportski automobili grade tako blizu tla i zato dizajneri nastoje da teške delove postave što niže. Najjasniji savremeni primer je električno vozilo, čiji baterijski sklop, često pojedinačno najteža komponenta, leži ravno u podu između osovina. Rezultat je izuzetno nisko težište koje mnogim električnim vozilima daje izrazito stabilno ponašanje, otporno na nagib, uprkos njihovoj znatnoj masi, čime se delimično nadoknađuje dinamička mana te težine.

Postoje kompromisi i nijanse. Spuštanje težišta obično znači žrtvovanje klirensa, koji terenska i teretna vozila ne mogu sebi da priušte, pa SUV ili kombi neizbežno sede više i više se naginju. Položaj se menja i u upotrebi, podiže se kako se rezervoar prazni ili spušta kako se putnici i teret dodaju nisko, a uravnoteženost između prednjeg i zadnjeg dela utiče na to da li vozilo teži podupravljanju ili preupravljanju. Razumevanje težišta stoga je neposredno povezano sa srodnim pojmovima kao što su naginjanje karoserije, klirens i dinamičke mane visokog težišta.