Brzina punjenja

Brzina punjenja je mera koliko brzo baterija električnog vozila dobija energiju. Može se izraziti na dva načina: u kilovatima, što opisuje snagu koja ulazi u bateriju, ili kao domet dodat tokom vremena, na primer kilometri ili milje dobijeni po satu ili po minutu punjenja. Vrednost zasnovana na dometu često je vozačima intuitivnija jer apstraktnu električnu snagu pretvara u praktično pitanje koliko daleko automobil može da otputuje nakon određenog zaustavljanja, mada zavisi i od efikasnosti vozila, a ne samo od sirove snage.

Najvažnije pojedinačno načelo jeste da je brzina punjenja ograničena najsporijom karikom u lancu. Punjač ima najveću izlaznu snagu, automobil ima najveću brzinu punjenja određenu njegovim ugrađenim hardverom i baterijom, hemija baterije i njeno trenutno stanje napunjenosti postavljaju sopstvenu granicu, a temperatura ograničava sve to. Stvarno postignuta brzina jednaka je onome što je u datom trenutku najrestriktivnije. Priključivanje automobila sposobnog za 250 kilovata na punjač od 50 kilovata daje 50 kilovata, a priključivanje skromnog automobila na punjač od 350 kilovata daje samo onoliko koliko sam automobil može da primi. Zbog toga se dva vozila na istom punjaču mogu puniti veoma različitim brzinama.

Brzina se tokom sesije takođe menja, umesto da ostane nepromenjena. Kako se baterija puni, brzina opada radi zaštite ćelija, prateći krivu punjenja opisanu u zasebnoj odrednici. Snaga je najveća kada je baterija relativno prazna i opada kako se približava punom kapacitetu, što znači da je vreme potrebno za prelazak sa 10 na 80 procenata mnogo kraće od vremena za poslednju deonicu. Niske temperature znatno snižavaju ostvarivu brzinu, dok topla, predgrejana baterija može da održi mnogo veće brzine.

Zbog ove promenljivosti, vršna vrednost snage koju proizvođači i mreže punjača rado oglašavaju može sama po sebi da bude obmanjujuća. Automobil može da dosegne impresivan maksimum samo na nekoliko trenutaka pre nego što brzina opadne. Iskreniji i korisniji pokazatelj jeste vreme potrebno za punjenje od 10 do 80 procenata, koje obuhvata održivu performansu koja zaista određuje koliko će trajati zaustavljanje na putovanju. Sve češće recenzenti i planeri putovanja navode upravo ovu vrednost umesto vršnog maksimuma.

Brzina punjenja se oštro razlikuje između dva glavna načina punjenja. Naizmenično punjenje, koje se koristi kod kuće i na mnogim odredištima, ograničeno je ugrađenim punjačem automobila i meri se u jednocifrenim do nižih dvocifrenih kilovata, što odgovara noćnim dopunama ili dopunama na radnom mestu. Brzo jednosmerno punjenje zaobilazi to usko grlo i isporučuje znatno veću snagu za brzo punjenje na putu. Razumevanje brzine punjenja zato znači zajednički sagledati punjač, automobil, bateriju, temperaturu i stanje napunjenosti, uz srodne pojmove kao što su naizmenično punjenje, brzo jednosmerno punjenje, vršna snaga punjenja i kriva punjenja.