Sopstvena masa vozila

Sopstvena masa vozila jeste masa automobila kakav stoji spreman za vožnju, ali bez ljudi i bilo kakvog tereta. To je osnovna vrednost iz koje proističe većina drugih proračuna mase, jer obuhvata samo vozilo, sa svim tečnostima i opremom potrebnim za rad, ali bez promenljivog opterećenja putnicima i prtljagom. Time odgovara na jednostavno pitanje: koliko ovaj automobil teži pre nego što iko uđe u njega.

Tačna definicija blago se razlikuje među standardima, ali sopstvena masa po pravilu obuhvata pun rezervoar goriva, motorno ulje, rashladnu tečnost, kočionu tečnost, tečnost za pranje stakla i standardni komplet alata ili rezervni točak, gde su predviđeni, kao i svaki deo standardne opreme za datu opremnost. Namerno isključuje vozača i putnike; nasuprot tome, neka evropska merenja dodaju zamišljenog vozača od 75 kilograma i tako daju nešto drugačiju vrednost, zbog čega navedene mase istog modela mogu da se razlikuju. Dodatna oprema, poput panoramskog krova, većih točkova ili kuke za vuču, povećava stvarnu vrednost iznad osnovne iz prospekta.

Masa ima sveprisutan uticaj na ponašanje automobila. Lakše vozilo jače ubrzava za datu snagu, zaustavlja se na kraćem rastojanju jer ima manje inercije koju treba savladati i troši manje energije da bi se kretalo, čime se poboljšava i potrošnja goriva i, kod električnog automobila, domet. Takođe deluje okretnije, lakše menja pravac jer ima manje inercije koju treba prevazići. Zato proizvođači mnogo ulažu u lake materijale poput aluminijuma, čelika visoke čvrstoće i kompozita, a u motosportu se svaki kilogram tretira kao neprijatelj.

Sopstvena masa je i temelj za dve ključne izvedene vrednosti. Kada se oduzme od najveće dozvoljene mase vozila, dobija se nosivost, odnosno ukupna masa putnika i tereta koju vozilo sme zakonski da nosi, dok deljenje snage motora sopstvenom masom daje odnos snage i mase koji okvirno predviđa performanse. Automobil može imati snažan motor, a ipak delovati tromo ako je težak, baš kao što skroman motor može delovati živahno u lakoj karoseriji.

Savremena okolnost koja sve komplikuje jeste elektrifikacija. Baterijski sklop dovoljno velik da pruži upotrebljiv domet dodaje nekoliko stotina kilograma, pa električni automobil obično teži znatno više od benzinskog ili dizel ekvivalenta iste veličine, što ima posledice po habanje guma, kočenje, opterećenje puteva i mostova, pa čak i garaža. Teža vozila u sudar unose i više energije, što je jedan od razloga zbog kojih je usklađenost u sudaru između velikih i malih vozila bezbednosna briga. Sopstvena masa se stoga nalazi u središtu mreže srodnih specifikacija, uključujući nosivost, najveću dozvoljenu masu i odnos snage i mase.