Deaktivacija cilindara

Deaktivacija cilindara je tehnologija za uštedu goriva koja privremeno isključuje deo motora kada puna snaga nije potrebna, a uspavane cilindre vraća u rad onog trenutka kada vozač zatraži ubrzanje. Cilj je premostiti odavno poznat kompromis između dovoljnog broja cilindara za snažne performanse i potrošnje koju ti cilindri stvaraju kada gotovo da nisu potrebni, na primer tokom mirne vožnje. Ponekad se nudi pod nazivima poput Active Fuel Management, Multi-Displacement System ili Active Cylinder Technology.

Neefikasnost koju otklanja jesu pumpni gubici prigušenog benzinskog motora. Pri malom opterećenju leptir za gas je gotovo zatvoren, pa svaki cilindar mora da se napreže da usisa vazduh kroz to suženje, trošeći energiju u svakom usisnom taktu. Isključivanjem, recimo, četiri cilindra na motoru V8, preostala četiri moraju jače da rade da bi dala istu snagu, što znači da im se leptir širom otvara, a pumpni gubici opadaju. Svaki aktivni cilindar tada radi bliže svom efikasnom području, pa ukupna potrošnja goriva u stvarnoj vožnji može da padne za nekoliko procenata.

Mehanički, deaktivacija se postiže prekidom i dovoda goriva i rada ventila na odabranim cilindrima. Upravljačka jedinica motora isključuje brizgaljke i, što je presudno, sklapa posebne hidraulične podizače ili preklopne klackalice tako da usisni i izduvni ventili ostaju zatvoreni. Sa zatvorenim ventilima, zarobljeni vazduh deluje kao gasna opruga, upija energiju pri sabijanju i najveći deo vraća pri širenju, pa deaktivirani cilindar klizi uz minimalan gubitak umesto da prepumpava vazduh. Prelaz se odvija za nekoliko desetina milisekundi i usklađuje sa određenim tačkama ciklusa, pa vozač ne oseti ništa osim neprimetne promene.

Ideja nije nova; rani pokušaji poput Cadillaca V8-6-4 sa početka osamdesetih godina podbacili su zbog spore elektronike tog doba i stekli loš glas. Savremeno upravljanje motorom i brzi solenoidi učinili su je pouzdanom i mirnom, pa se sada javlja u celom rasponu, od velikih američkih V8 motora koji voze na četiri cilindra, do kompaktnih prednabijenih benzinskih četvorki koje pri malom opterećenju prelaze na dva cilindra, pa i u rešenjima u kojima se naizmenično smenjuju cilindri koji miruju radi ravnomernog habanja i zagrevanja.

Glavni inženjerski izazovi su vibracije i mirnoća rada, jer rad na manjem broju cilindara može uneti grublje razmake paljenja i rezonance; proizvođači ih savladavaju aktivnim osloncima motora, balansiranjem i poništavanjem buke kroz audio sistem. Postoje i nedoumice oko neravnomernog termičkog opterećenja i kontrole ulja u cilindrima koji miruju. Tehnologija radi zajedno sa drugim merama štednje, poput Start-Stop sistema, a idejno se nadmeće sa jednostavnim ugrađivanjem manjeg, smanjenog prednabijenog motora koji sličnu uštedu postiže samim svojim oblikom.