Prigušenje (damping)

Prigušenje je kontrolisani otpor koji se suprotstavlja kretanju vešanja vozila kako bi se rasula energija i sprečilo slobodno oscilovanje opruga. Postoji zato što bi opruga sama, jednom poremećena neravninom, nastavila da poskakuje gore-dole kroz nekoliko ciklusa, neprekidno skupljajući i otpuštajući energiju i nikako se ne smirujući. Prigušenje tu kinetičku energiju pretvara u toplotu i odvodi je, tako da se točak brzo vrati na put a karoserija umiri, što je presudno i za udobnost vožnje i za prianjanje pneumatika za podlogu.

Otpor obezbeđuju amortizeri, iako, strogo gledano, amortizer kontroliše kretanje a ne upija početni udar — taj posao radi opruga. Tipičan teleskopski amortizer sadrži klip koji se kreće kroz ulje u zaptivenoj cevi; sitni otvori i ventili sa oprugama u klipu ograničavaju protok ulja sa jedne na drugu stranu, a sila potrebna da se tečnost progura kroz ta suženja upravo je ono što se suprotstavlja kretanju vešanja. Pošto taj otpor raste sa brzinom kretanja, amortizeri blago reaguju na spore, nežne pokrete a odlučno na nagle.

Kvalitet prigušenja je osetljiva ravnoteža, a pogrešno podešavanje odmah se primeti. Premalo prigušenja ostavlja vozilo da pluta i ljulja se, karoserija nastavlja da se talasa posle svake neravnine a točkovi preskaču preko izbočina uz gubitak prianjanja. Previše prigušenja čini vešanje grubim i tromim, prenoseći svaki greben u kabinu i opet narušavajući prianjanje jer se pneumatik odbija od puta umesto da ostane u dodiru s njim. Veština podešavanja šasije upravo je u pronalaženju otpora koji drži karoseriju mirnom bez gubitka mekoće.

Amortizeri se posebno podešavaju za dva smera kretanja. Prigušenje pri sabijanju kontroliše dizanje točka ka karoseriji kad naiđe na prepreku, dok prigušenje pri istezanju kontroliše spuštanje točka nadole kad ga opruga ponovo odgurne. Ove dve vrednosti obično se postavljaju različito, najčešće sa jačim prigušenjem pri istezanju nego pri sabijanju, tako da vešanje meko upija udarce a ipak se kontrolisano vraća bez izbacivanja karoserije naviše.

Prigušenje ne mora biti nepromenljivo. Podesivi amortizeri omogućavaju ručno menjanje stepena prigušenja, dok adaptivni sistemi vešanja menjaju ga elektronski u realnom vremenu, koristeći ventile ili magnetoreološku tečnost čija se viskoznost menja u magnetnom polju kako bi se odziv ukrutio ili omekšao prema stanju puta i stilu vožnje. Tako jedno isto vozilo može da pruži i mekoću i čvrstu kontrolu karoserije po potrebi.

Prigušenje je neodvojivo od komponenti i pojmova oko sebe. Ostvaruje ga amortizer, radi u sprezi sa oprugama koje obuzdava, deli se na fazu sabijanja i istezanja, a najsavršeniji oblik dostiže u adaptivnom vešanju.