Odlazni ugao

Odlazni ugao je mera koliko strmu nizbrdicu vozilo može da pređe, ili niz nju da se kreće unazad, a da zadnji branik ili donji deo karoserije ne zakači podlogu. Definiše se kao ugao između površine puta i linije povučene od najzadnje tačke dodira pneumatika sa podlogom do najniže obešene tačke vozila iza zadnje osovine. Veći ugao znači da zadnji kraj može da savlada oštriji greben ili strmiji izlazak iz udubljenja, zbog čega je to jedna od tri standardne vrednosti terenske geometrije.

Ugao gotovo u potpunosti određuju dve fizičke dimenzije: dužina zadnjeg prepusta, odnosno koliko se karoserija proteže iza zadnjih točkova, i klirens na tom mestu. Kratak prepust drži branik blizu točkova, pa podloga može strmo da se spušta pre nego što išta dotakne, dok velikodušan klirens podiže prepreku više. Sve što visi nisko pozadi, kuka za vuču, rezervni točak obešen ispod poda, kraj izduvne cevi ili isturen branik, smanjuje stvarni ugao bez obzira na karoseriju iznad.

Praktični značaj postaje očigledan onog trenutka kada vozilo pređe preko oštrog grebena ili se uspne iz jaruge. Dok se prednji točkovi spuštaju niz drugu stranu, zadnji kraj automobila se obrće naniže ka padini iza, a ako je odlazni ugao suviše plitak, zadnji branik ili kuka za vuču zaboda se u nasip, zaustavlja kretanje, podiže pogonske točkove ili izaziva skupu štetu. Ista situacija javlja se na vrhu strme rampe ili prilaza sa ivičnjakom, gde nizak sportski automobil može da zagrebe zadnju masku o teren koji bi terenac uopšte zanemario.

Zato se namenski terenci oblikuju sa kratkim zadnjim prepustima i visoko postavljenim branicima, te često navode odlazne uglove od trideset stepeni ili više, dok dugačka, niska limuzina ili karavan mogu da postignu tek deset do petnaest. Konstruktori vozila poput Land Rover Defendera ili Jeep Wranglera namerno drže rep kratkim, a pod za teret visokim kako bi tu vrednost povećali, ponekad integrišući rezervni točak i tačke za izvlačenje kako je ne bi ugrozili.

Odlazni ugao nikada ne deluje sam. Sparuje se sa prilaznim uglom spreda i uglom prelaza u sredini, a vozilo je sposobno samo onoliko koliko je sposoban njegov najslabiji od ta tri. Ugradnja većih terenskih guma ili podizanje vešanja ga poboljšava, dok spuštanje vozila, dodavanje teškog krovnog šatora koji sabija opruge ili kačenje prikolice mogu da ga pogoršaju. Čitan uporedo sa prilaznim uglom, uglom prelaza i klirensom, pruža zaokruženu sliku o tome kuda vozilo može, a kuda ne može da prođe.