Dnevna svetla za vožnju (DRL)

Dnevna svetla za vožnju su prednja svetla koja se automatski pale kad god je vozilo u pokretu, bez obzira na okolno osvetljenje ili položaj glavnog prekidača za svetla. Njihova jedina svrha je uočljivost, a ne osvetljavanje: ne pomažu vozaču da vidi put, već čine vozilo lakšim za uočavanje drugima u saobraćaju na šarenoj dnevnoj pozadini. Ideja je proistekla iz istraživanja saobraćajnih nezgoda sprovedenih u skandinavskim zemljama od sedamdesetih godina nadalje, gde su nisko zimsko sunce i dugi sumrak otežavali raspoznavanje vozila, a studije su dosledno povezivale stalno upaljena svetla sa manjim brojem dnevnih sudara.

Tehnički, DRL je povezan tako da se pali sa kontaktom ili dok motor radi, a da se gasi ili priguši kad se uključi dugo ili kratko svetlo, kako se dva sistema noću ne bi sukobljavala. Većina savremenih izvedbi priguši ili ugasi DRL na strani na kojoj treperi pokazivač pravca, da bi žmigavac ostao jasno vidljiv. Pošto rade sve vreme dok je vozilo u upotrebi, proizvođači biraju LED diode, koje troše svega nekoliko vati, slabo se greju i traju koliko i samo vozilo, za razliku od veće potrošnje i kraćeg veka sijalica sa nitima.

Korist za bezbednost u saobraćaju glavno je opravdanje sistema. Vozilo sa upaljenim svetlima daje jači kontrast i deluje bliže i da prilazi brže od neosvetljenog, što pešacima, biciklistima i drugim vozačima daje nešto više vremena za reakciju. Meta-analize nacionalnih podataka procenile su smanjenje dnevnih sudara više vozila i naleta na pešake od oko nekoliko procenata — skroman, ali stvaran efekat postignut gotovo bez ikakvih troškova rada kad se koriste LED diode.

Propisi su podstakli njihovo širenje. U Evropskoj uniji, namenska dnevna svetla za vožnju koja ispunjavaju Pravilnik UN broj 87 obavezna su na svim novim tipovima putničkih automobila od februara 2011, a na lakim teretnim vozilima od 2012. Tehnički standard propisuje najmanji i najveći intenzitet svetlosti, belu boju i automatski rad, zbog čega fabrička DRL svetla izgledaju uglavnom slično kod svih marki, ali ostavljaju prostora za prepoznatljive oblike.

Upravo je to oblikovanje pretvorilo bezbednosni uređaj u stilski potpis. Dizajneri raspoređuju LED diode u uske trake, nosače ili prstenove unutar sklopa farova, stvarajući odmah prepoznatljivu svetlosnu konturu koja izdaleka identifikuje model — namerni brendiranje sličan načinu na koji se matrični LED farovi koriste da istaknu identitet marke. Ostaje jedna praktična zamerka: pošto su DRL svetla jaka i uvek upaljena, vozači mogu pogrešno pomisliti da im je upaljeno puno osvetljenje pa voze u sumrak ili po magli bez zadnjih svetala, jer mnogi DRL sistemi ostavljaju zadnji deo vozila u mraku. Zato sve novije izvedbe sve češće povezuju zadnja pozaciona svetla u istu automatsku logiku.