Elektronski upravljani automatik (ECA)

Elektronski upravljani automatik predstavlja klasičan automatski menjač kod kojeg odluke o tome kada i kako će se promeniti stepen prenosa donosi namenska upravljačka jedinica menjača, a ne čisto hidraulična logika. Rani automatici oslanjali su se na regulator koji je merio brzinu vozila i na ventil gasa koji je očitavao opterećenje motora, pa su kroz mrežu ventila u telu ventila usmeravali ulje pod pritiskom do odgovarajućeg prenosnog odnosa. Iako domišljat, ovaj čisto mehanički i hidraulični pristup bio je kompromis: tačke promene bile su fiksirane krutošću opruga i veličinom otvora, a kalibracija je mogla da odgovara tek prosečnom skupu uslova. Elektronski upravljani automatik razvijen je da ukloni taj kompromis prepuštanjem kontrole mikroprocesoru koji reaguje znatno preciznije i fleksibilnije.

U elektronskom sistemu upravljačka jedinica očitava ulazne podatke poput brzine vozila, broja obrtaja motora, položaja papučice gasa i izabranog režima vožnje, a zatim aktivira skup elektromagnetnih solenoidnih ventila ugrađenih u telo ventila ili na njega. Ovi solenoidi zamenjuju ili nadjačavaju stari hidraulični regulator i modulacione krugove, usmeravajući ulje ka spojnicama i trakama koje blokiraju i otpuštaju planetarne setove zupčanika. Pošto upravljačka jedinica može postepeno da menja radni pritisak i da preklopi otpuštanje jednog elementa sa uključenjem narednog, stvarnu promenu izvodi s finoćom koju fiksna hidraulika nije mogla da postigne, ublažavajući prenos obrtnog momenta umesto naglog trzaja.

Praktične koristi vozač oseti opipljivo. Promene su brže i mekše, menjač može da zadrži niži stepen prenosa radi oštrijeg odziva ili da ranije izabere viši kako bi se uštedelo gorivo, a kalibracija se menja softverski, a ne ponovnom obradom ventila. Proizvođači to koriste za ispunjavanje ciljeva po pitanju emisija i potrošnje, jer menjač može da održava motor bliže njegovom najefikasnijem radnom opsegu i ranije zaključa pretvarač obrtnog momenta kako bi smanjio gubitke usled proklizavanja.

Elektronska kontrola postala je i temelj za inteligentnije ponašanje. Kada se računar nađe u petlji, on može da prepozna stil vožnje, uspone i spustove, da odloži prebacivanje u viši stepen u zavoju i da se uskladi sa upravljanjem motorom kako bi nakratko smanjio obrtni moment tokom promene. Ove mogućnosti čine osnovu adaptivne kontrole menjača i integrišu ga u širu mrežu vozila uz sisteme stabilnosti i tempomata.

Sa stanovišta održavanja, sistem zavisi od čistog ulja ispravne specifikacije i od ispravnosti svojih senzora i instalacija; pokvaren senzor brzine ili zaglavljen solenoid po pravilu izaziva kod greške i prelazak u režim ograničene vožnje, a ne tiho propadanje. Danas je elektronski upravljani automatik toliko rasprostranjen da je postao podrazumevani, pa je sam opis u velikoj meri istorijski: označava prelaz koji je automatik od samostalnog hidrauličnog uređaja pretvorio u softverski upravljanu komponentu savremenog pogonskog sklopa.