Električno vozilo (EV)

Električno vozilo je širok krovni pojam za svaki putnički automobil koji za pogon koristi jedan ili više elektromotora, bilo u celini bilo delimično. Određuje ga ne način na koji vozilo skladišti ili proizvodi energiju, već činjenica da električna mašina pokreće točkove bar deo vremena. Time se dobija namerno široka kategorija koja obuhvata vozila u rasponu od klasičnog benzinskog automobila sa skromnom baterijskom pomoći pa sve do automobila bez motora, bez rezervoara goriva i bez ikakve izduvne cevi.

U svakodnevnom govoru, međutim, pojam se suzio. Kada danas većina ljudi kaže električno vozilo ili EV, misli na baterijsko električno vozilo: automobil koji pokreće isključivo velika punjiva baterija, koja se za dopunu priključuje na mrežu ili na punjač i koja iz vozila ne ispušta ništa. Ova govorna upotreba toliko je raširena da se tehnički šire značenje često mora posebno naglasiti, zbog čega se struka, kada je tačnost važna, oslanja na preciznije podkategorije.

Te podkategorije čine jasnu porodicu. Baterijsko električno vozilo (BEV) je čisti oblik i vozi samo na uskladištenu struju. Plug-in hibrid (PHEV) nosi i upotrebljivu bateriju koja se može puniti iz mreže i motor sa unutrašnjim sagorevanjem, čime omogućava značajan domet na struju, a benzin ostaje rezerva za duža putovanja. Klasičan hibrid (HEV) spaja motor sa malom samopunjivom baterijom koja se nikada ne priključuje na mrežu. Električno vozilo na gorivne ćelije (FCEV) struju proizvodi samostalno u vozilu iz vodonika. Sva četiri se ispravno nazivaju električnim vozilima, jer njihove točkove okreće elektromotor.

Ovu inače raznoliku grupu ujedinjuje sam karakter pogona. Odakle god struja dolazila, elektromotor isporučuje snagu glatko, tiho i sa punim obrtnim momentom dostupnim odmah, bez promena stepena prenosa, vibracija i zastoja svojstvenih čisto mehaničkom pogonu. Ta zajednička uglađenost, uz visok stepen korisnog dejstva električnog pogona, jeste nit koja opravdava svrstavanje tako različitih mašina pod isti naziv.

Razlika je u praksi bitna jer se kategorije veoma razlikuju po načinu napajanja, troškovima vožnje i emisijama koje proizvode. BEV-u je potrebna infrastruktura za punjenje, ali ne proizvodi emisije iz izduvne cevi; PHEV nudi prilagodljivost, ali svoje prednosti pruža samo ako se redovno puni; HEV poboljšava potrošnju bez ikakve promene navika oko sipanja goriva; FCEV se dopunjava za nekoliko minuta, ali zavisi od retke mreže vodoničnih stanica. Razumevanje da je EV nadređeni pojam, a da su BEV, PHEV, HEV i FCEV njegova zasebna deca, ključno je za snalaženje na tržištu i za poređenje vozila pod istim merilima.