Prenosni odnos glavnog prenosa

Prenosni odnos glavnog prenosa je poslednja faza zupčaste redukcije u prenosnom sistemu vozila, primenjena između izlaza menjača i pogonskih točkova. Postoji zato što sam menjač obično ne može da obezbedi dovoljnu ukupnu redukciju kako bi uskladio brzo obrćući motor sa relativno sporo obrćućim točkovima. Trajna, fiksna redukcija na kraju lanca poslednji put umnožava obrtni moment i spušta broj obrtaja na upotrebljiv opseg, pa vrednosti izabrane za nju imaju sveprožimajući uticaj na to kako se ceo automobil ponaša.

Fizički se ta redukcija odvija unutar diferencijala, odnosno unutar transaksla kod vozila sa pogonom na prednje točkove i kod mnogih poprečnih rasporeda gde menjač i glavni prenos dele isto kućište. Ona nastaje iz odnosa između malog pogonskog zupčanika (pinjona) koji pokreće menjač i mnogo većeg tanjirastog zupčanika pričvršćenog za diferencijal. Prenosni odnos glavnog prenosa od, recimo, 3,9 prema 1 znači da tanjirasti zupčanik ima 3,9 puta više zubaca od pinjona, pa ulaz mora da se okrene 3,9 puta za svaki obrtaj diferencijala. Kod vozila sa pogonom na zadnje točkove ovaj pinjon i tanjirasti zupčanik, koji se spajaju pod pravim uglom, ujedno preusmeravaju pogon za devedeset stepeni, sa kardanskog vratila na poluosovine.

Značaj ovog odnosa proizlazi iz toga što se on množi sa svakim stepenom u menjaču. Ukupan prenosni odnos u bilo kom datom stepenu jeste odnos tog stepena u menjaču pomnožen prenosnim odnosom glavnog prenosa, a upravo ta objedinjena vrednost određuje obrtni moment na točku i brzinu kretanja koja se postiže pri određenom broju obrtaja motora. Pošto se glavni prenos podjednako odnosi na sve stepene, njegova promena odjednom menja karakter svakog stepena, što ga čini moćnim alatom za podešavanje.

Tu i leži ravnoteža koju treba pogoditi. Brojčano veći, kraći glavni prenos snažnije umnožava obrtni moment, izoštravajući ubrzanje i poboljšavajući sposobnost polaska s mesta ili savladavanja uspona, ali podiže broj obrtaja motora pri bilo kojoj brzini kretanja, pa narušava potrošnju goriva i povećava buku pri krstarenju. Brojčano manji, duži glavni prenos čini suprotno, snižavajući obrtaje na autoputu i štedeći gorivo na račun čiste vučne sile. Proizvođači biraju vrednost prema nameni modela, a entuzijasti ponekad menjaju zupčanike diferencijala kako bi automobil iznova podesili.

U praksi prenosni odnos glavnog prenosa radi ruku pod ruku sa preljudnim najvišim stepenima savremenih menjača, koji konstruktorima dopuštaju da ugrade prilično kratak glavni prenos zarad živahnih nižih stepena, a da pritom obrtaje pri krstarenju zadrže niskim. Tesno je povezan sa odnosom osovine, što je često ista stvar izražena drugačije, kao i sa pojedinačnim prenosnim odnosima koje množi, a sve je smešteno u diferencijalu ili se njime napaja. Razumevanje ovog odnosa objašnjava zašto dva inače istovetna automobila sa različitim odnosom zadnje osovine ili transaksla mogu da deluju izrazito drugačije u vožnji.