Upozorenje na čeoni sudar (FCW)

Upozorenje na čeoni sudar, skraćeno FCW, jeste funkcija za asistenciju vozaču koja ga obaveštava kada vozilo prepozna opasnost od udara u vozilo ili prepreku direktno ispred sebe. Postoji da bi se rešila jedna od najčešćih i najlakše sprečivih vrsta nezgoda, nalet otpozadi, koji obično nastaje zbog trenutka nepažnje, umora ili jednostavno pogrešne procene koliko se brzo zatvara razmak do vozila ispred. Davanjem ranog podsticaja vozaču da reaguje, sistem dobija dragocene delove sekunde koji mogu biti razlika između udobnog zaustavljanja i sudara.

Sistem opaža put ispred pomoću senzora okrenutih prema napred — najčešće radara postavljenog iza prednje maske, kamere u blizini retrovizora ili kombinacije oba. Radar s velikom tačnošću meri razdaljinu do objekata ispred i brzinu njihovog približavanja u svim vremenskim uslovima, dok kamera pomaže da se ti objekti razvrstaju i da se očita traka. Upravljačka jedinica neprekidno izračunava vreme do sudara, u suštini razmak podeljen brzinom kojom se on smanjuje, i upoređuje ga s graničnom vrednošću. Kada to vreme padne ispod bezbedne margine, a vozač ne pokazuje znake kočenja ili skretanja, aktivira se upozorenje.

Samo upozorenje osmišljeno je tako da prodre kroz sve što je vozaču odvuklo pažnju. Obično spaja istaknuti vizuelni signal, poput trepćuće ikone ili crvene trake projektovane nisko na vetrobranu, sa hitnim zvučnim tonom, a mnogi sistemi dodaju i taktilni signal poput trzaja kočnice ili vibracije sedišta odnosno upravljača. Namera je isključivo da podstakne čoveka da deluje — da koči ili skrene — a ne da deluje umesto njega, čime se vozač zadržava u procesu i odgovornim za reakciju.

U praksi upozorenje na čeoni sudar retko deluje samostalno. Ono je faza upozoravanja u širem lancu koji se završava automatskim kočenjem u opasnosti: ako vozač ne reaguje na upozorenje, a sudar postane neizbežan, sistem AEB sam pritiska kočnice da izbegne ili ublaži udar. Njih dva dele iste senzore i logiku, pri čemu upozorenje služi kao prvi, najmanje nametljiv sloj. Isti hardver čini i osnovu adaptivnog tempomata, koji podatke o razdaljini i brzini približavanja koristi da održi zadati razmak do vozila ispred.

Vozači treba da razumeju ograničenja sistema. Njegova osetljivost obično se može podesiti za ranije ili kasnije upozoravanje, a može povremeno proizvesti lažna upozorenja u oštrim krivinama, preko prevoja ili u blizini saobraćajne opreme uz put. Performanse mogu opasti kada je kamera zaprljana, prekrivena snegom ili zaslepljena niskim suncem, ili kada je radar zaklonjen jakim prskanjem vode, a osnovne izvedbe ne moraju pouzdano da prepoznaju pešake, bicikliste ili nepomične objekte. Reč je o pomoći pažljivom vozaču, a ne o njegovoj zameni, i najdelotvornija je kada je dopunjena prepoznavanjem pešaka i asistencijom kočenja u širem sklopu za izbegavanje sudara.