Upravljanje na sva četiri točka (4WS)

Upravljanje na sva četiri točka, poznato i kao upravljanje svim točkovima, jeste tehnologija šasije kod koje se pored prednjeg para usmeravaju i zadnji točkovi, umesto da oni samo pasivno prate. Klasični automobili upravljaju samo prednjom osovinom, što nameće kompromis: dug međuosovinski razmak daje stabilnost i udoban hod, ali stvara veliki prečnik okretanja, dok je kratak okretan ali nervozan pri brzini. Dodavanjem male količine usmeravanja zadnjih točkova konstruktori razbijaju taj kompromis, dajući velikom vozilu okretnost manjeg pri maloj brzini bez gubitka pribranosti pri velikoj.

Karakteristično ponašanje jeste da se pri maloj brzini zadnji točkovi okreću u suprotnoj fazi u odnosu na prednje. Kada zadnji točkovi pokazuju u suprotnom smeru od prednjih, vozilo se zapravo obrće oko tačke mnogo bliže svom centru, što drastično smanjuje prečnik okretanja i znatno olakšava tesne manevre, raskrsnice i parkiranje. Iznad granične brzine sistem obrće svoju logiku i usmerava zadnje točkove u istoj fazi kao i prednje. Okretanje sva četiri točka zajedno omogućava da se ceo automobil čistije pomeri u stranu tokom promene trake ili manevra na autoputu, smanjujući kašnjenje skretanja i nestabilan osećaj koji dugo vozilo inače može da ispolji.

Prve izvedbe iz osamdesetih godina, naročito od kompanija Honda i Mazda, koristile su mehaničke ili hidraulične spojeve da pomere zadnje točkove po fiksnom rasporedu vezanom za ugao volana ili brzinu. Savremeni sistemi su elektronski upravljani i koriste jedan ili dva kompaktna električna aktuatora na zadnjoj osovini, što omogućava da se ugao usmeravanja zadnjih točkova stalno prilagođava prema brzini, brzini okretanja volana i podacima o stabilnosti. Zadnji točkovi se po pravilu pomeraju za svega nekoliko stepeni, jer i skroman ugao izrazito utiče na ponašanje vozila.

Koristi su najočiglednije na krajevima opsega brzina. U gradskoj vožnji manji prečnik okretanja zaista je koristan za velike limuzine, SUV vozila i sportske automobile čiji bi ih dug međuosovinski razmak inače činio nezgrapnim. Pri brzini dodata stabilnost izoštrava odziv i uliva poverenje, zbog čega se tehnologija javlja kako na luksuznim modelima tako i na sportskim mašinama.

Postoje troškovi i ograničenja. Hardver zadnje osovine, senzori i softver dodaju težinu, cenu i nove tačke potencijalnog kvara, a loše kalibrisan sistem može delovati veštački ili otežati predviđanje reakcija vozila pri prelaznoj brzini. Treba ga razlikovati i od usmeravanja zadnje osovine koje se javlja uzgredno usled popustljivosti gumica ovešenja. Upravljanje na sva četiri točka dopunjuje prednje upravljanje, a ne zamenjuje ga, radeći zajedno sa električnim servo upravljačem i ovešenjem kako bi oblikovalo skretanje automobila u celom radnom opsegu.