Pogon na prednje točkove (FWD)

Pogon na prednje točkove, skraćeno FWD, jeste koncept pogonskog sklopa kod kojeg motor snagu prenosi na prednje točkove, iste one koji vozilo i upravljaju. To je daleko najrašireniji raspored kod svakodnevnih putničkih automobila, a postoji jer nudi kompaktan, jeftin i prostorno efikasan način sklapanja vozila. Time što su motor, menjač i glavni prenos sabijeni na jednom kraju, a snaga ne mora da se vodi do pozadi, omogućava se gradnja manjih, lakših i jeftinijih automobila.

Srce automobila sa pogonom na prednje točkove jeste pogonski sklop, jedinstvena celina koja objedinjuje menjač i diferencijal uz motor, najčešće postavljena poprečno u motorni prostor. Iz diferencijala par poluvratila vodi do svakog prednjeg točka, a svako je opremljeno homokinetičkim zglobovima. Ti zglobovi su za ovaj raspored neophodni, jer prednji točkovi moraju istovremeno i da upravljaju i da pogone; homokinetički zglob glatko prenosi pogon kroz promenljive uglove koji nastaju kada se točkovi okreću i oslanjanje radi, što jednostavan krstasti zglob ne bi mogao bez vibracija.

Prostorne prednosti ovakvog rasporeda znatne su. Bez kardanskog vratila koje se proteže celom dužinom automobila i bez zadnjeg diferencijala, pod može biti ravniji, kabina prostranija i prtljažnik dublji, a ceo pogonski sklop može se sklopiti kao jedan modul i ugraditi u karoseriju. Raspored daje i dobru vučnu sposobnost u uobičajenim uslovima, jer masa motora leži tačno iznad pogonskih točkova i pritiska ih uz podlogu; to posebno pomaže pri kretanju na mokroj ili snežnoj podlozi i u velikoj meri objašnjava zašto je pogon na prednje točkove postao podrazumevani izbor za serijske automobile.

Ovaj raspored nije bez svojih kompromisa, a oni najjasnije izlaze na videlo kada se snaga i oslonac dovedu do granice. Pošto prednje gume moraju da dele zadatke upravljanja, kočenja i prenosa snage, automobil sa pogonom na prednje točkove sklon je podupravljanju, pa pri oštrom prolasku kroz krivinu beži prednjim krajem napolje, jer prednje gume prve dostižu granicu prianjanja. Pri snažnom ubrzanju može se javiti i upravljanje pogonom, trzanje volana izazvano nejednakim pogonom kroz poluvratila različite dužine, a vučna sposobnost se kod snažnog automobila lakše nadvlada nego na pogonskoj zadnjoj osovini.

Zbog toga se pogon na prednje točkove obično poredi sa pogonom na zadnje točkove, koji zadatke upravljanja i pogona razdvaja na dve osovine radi oštrije upravljivosti, ali po cenu prostora i troškova, kao i sa pogonom na sve točkove, koji vučnu sposobnost povećava pogonom oba kraja. Kao jedan od oblika pogona na dva točka, pogon na prednje točkove ostaje praktičan izbor za veliku većinu automobila, jer njegove skromne dinamičke mane za svakodnevnu upotrebu nadjačavaju ekonomičnost, prostor u kabini i pouzdana vučna sposobnost po mokroj podlozi.