Potrošnja goriva

Potrošnja goriva opisuje koliko goriva vozilo utroši da bi prešlo zadatu razdaljinu i predstavlja najvažniju pojedinačnu meru toga koliko je automobil ekonomičan u svakodnevnoj upotrebi. Za većinu vlasnika ona se direktno preslikava u trošak vožnje, a na širem planu se vezuje za emisiju ugljenika i potrošnju energije. Pošto obuhvata efikasnost celog vozila — motora, menjača, aerodinamike, mase i otpora kotrljanja zajedno — daleko je smislenija realna brojka od bilo koje pojedinačne mehaničke specifikacije.

Ova mera se izražava na dva osnovna načina, u zavisnosti od tržišta. Najveći deo sveta navodi litre na 100 kilometara (l/100 km), gde je niža vrednost bolja jer označava manje sagorelog goriva na fiksnoj razdaljini. Velika Britanija i Sjedinjene Države tradicionalno koriste milje po galonu (mpg), gde je viša vrednost bolja, s tim što je britanski imperijalni galon veći od američkog, pa dve mpg vrednosti nisu direktno uporedive. Obe konvencije opisuju isti suštinski odnos između utrošenog goriva i pređene razdaljine.

Potrošnju goriva određuje spoj nepromenljivih karakteristika vozila i promenljivih uslova vožnje. Teži automobil, veći ili manje efikasan motor, slaba aerodinamika, nedovoljno naduvane gume i visok stepen forsiranja motora — sve to povećava potrošnju. Isto važi i za način vožnje: oštro ubrzavanje, velike brzine na autoputu, česta zaustavljanja, kratke vožnje na hladnom motoru, veliki teret i upotreba klime guraju brojke naviše. Ujednačena, umerena vožnja u toplim uslovima daje najbolje rezultate.

Zvanične vrednosti potrošnje dobijaju se u standardizovanim laboratorijskim postupcima ispitivanja, kako bi se različiti modeli mogli porediti pod jednakim uslovima. Aktuelni evropski postupak jeste WLTP (Worldwide Harmonised Light Vehicles Test Procedure), koji je zamenio stariji i poznato optimistični NEDC ciklus. WLTP vrednosti su realnije, ali razlika neminovno ostaje: stvarna potrošnja je gotovo uvek lošija od sertifikovane jer svakodnevna vožnja retko odgovara kontrolisanim uslovima testa. Zvanične brojke treba shvatiti kao merilo za poređenje, a ne kao obećanje.

Ključno je da se potrošnja goriva kreće u sprezi sa emisijom ugljen-dioksida. Sagorevanje jednog litra benzina ili dizela proizvodi fiksnu količinu CO2 — približno 2,3 kg za benzin i 2,6 kg za dizel — pa količina utrošenog goriva neposredno određuje količinu ispuštenog CO2. Zato su ekonomičnost i uticaj na okolinu nerazdvojni, i zato oporezivanje zasnovano na CO2 zapravo kažnjava vozila velike potrošnje.

Potrošnja goriva nalazi se u središtu grupe povezanih pojmova. Izražava se kroz jedinice litara na 100 km i milja po galonu, fizički je vezana za emisiju CO2 i zvanično se sertifikuje po WLTP postupku koji uređuje način izvođenja istaknutih vrednosti na specifikaciji automobila.