Ubrizgavanje goriva

Ubrizgavanje goriva je sistem koji u motor dovodi precizno odmerenu količinu goriva tako što ga raspršuje pod pritiskom, zamenivši karburator koji je taj zadatak obavljao na praktično svakom automobilu napravljenom pre kraja dvadesetog veka. Time što tačno kontroliše koliko goriva ulazi u motor i kada, ubrizgavanje omogućava mnogo preciznije usklađivanje goriva i vazduha u svim radnim uslovima, što je temelj efikasnosti, voznih osobina i sposobnosti savremenih motora da ispune norme o emisiji. Danas je standard na svim novim benzinskim i dizel automobilima.

Osnovna funkcija jeste odmeravanje i raspršivanje. Brizgaljka je u suštini precizno obrađen elektromagnetni ventil koji se otvara na nekoliko hiljaditih delova sekunde da bi ispustila gorivo u finom, raspršenom mlazu. Što je raspršivanje finije i tajming tačniji, gorivo potpunije sagoreva. Dok se karburator oslanjao na pasivno usisavanje ulaznog vazduha da bi gorivo provukao kroz fiksne dizne — dovitljiv, ali neprecizan mehanički kompromis — ubrizgavanje aktivno ugurava odmerenu dozu u motor, vođeno senzorima koji očitavaju opterećenje motora, broj obrtaja, temperaturu i udeo kiseonika u izduvnim gasovima.

Postoji više izvedbi. Kod ubrizgavanja u usisnu granu, ustaljenog benzinskog rešenja, brizgaljke raspršuju gorivo u usisne kanale neposredno ispred usisnih ventila, gde se ono meša sa vazduhom pre ulaska u cilindar. Direktno ubrizgavanje raspršuje gorivo pod vrlo visokim pritiskom pravo u komoru za sagorevanje, omogućavajući veću preciznost, viši stepen sabijanja i bolju efikasnost, po cenu veće složenosti i sklonosti ka stvaranju fine čađi. Dizel motori koriste common-rail ubrizgavanje, kod kojeg zajednička razvodna cev pod visokim pritiskom napaja elektronski upravljane brizgaljke sposobne da ispale nekoliko precizno oblikovanih mlazeva po ciklusu, pri pritiscima preko 2.000 bara.

Gotovo svako savremeno ubrizgavanje je elektronski upravljano, što se naziva elektronsko ubrizgavanje goriva (EFI). Centralni upravljački računar izračunava idealnu količinu goriva za svaki trenutak koristeći mrežu senzora i zatvorenu povratnu spregu zasnovanu na lambda-sondi u izduvu, neprekidno doteravajući smešu da bude blizu hemijski idealnog odnosa. Rana mehanička i elektromehanička rešenja postojala su još od sredine dvadesetog veka, ali su tek pojava jeftine i pouzdane elektronike učinile ubrizgavanje istovremeno pristupačnim i očigledno boljim od karburatora.

Koristi za vlasnika su znatne i opipljive: pouzdano paljenje na hladnom bez čoka, mirniji rad, bolji odziv na gas, manja potrošnja i daleko niža emisija. Cena toga jeste veća složenost i zavisnost od elektronike, pumpi visokog pritiska i čistog goriva, mada se pouzdanost u praksi pokazala odličnom kroz decenije usavršavanja.

Ubrizgavanje goriva najbolje se razume zajedno sa svojim ključnim izvedbama i elektronikom koja ga pokreće: elektronsko ubrizgavanje opisuje način upravljanja, dok direktno ubrizgavanje i common-rail dizel predstavljaju najnaprednije strategije dovoda, a svi služe istom motoru sa unutrašnjim sagorevanjem koji je karburator nekada napajao mnogo manje precizno.