Klirens

Klirens je vertikalno rastojanje između najniže fiksne tačke donjeg dela vozila i površine puta ispod njega. To je jedna od najrečitijih dimenzija za procenu kuda automobil može, a kuda ne može da prođe, jer određuje koliku prepreku vozilo može da pređe a da donji deo karoserije ne dodirne tlo. Mera se obično uzima na najnižoj komponenti, što može biti poprečni nosač, zaštita motora, izduvni sistem ili diferencijal, i navodi se za prazno vozilo ako nije drugačije naznačeno, jer dodavanje putnika i tereta sabija oslanjanje i smanjuje tu vrednost.

Praktična vrednost klirensa leži u tome šta vozilu omogućava da pređe. Velik razmak dozvoljava automobilu da pređe preko visokih ivičnjaka, dubokih kolotraga, neravnih poljskih puteva, nabijenog snega, ležećih policajaca i grebena strmih prilaza, a da ne nasedne i ne ošteti osetljive komponente poput korita motora, rezervoara goriva ili izduvnog sistema. Terenska vozila su namerno građena visoko upravo iz tog razloga, dok niski sportski automobili žrtvuju klirens zarad drugih ciljeva i preko istih prepreka moraju da se voze obazrivo.

Ta visina, međutim, ima svoju cenu, jer podizanje karoserije radi većeg klirensa diže težište. Više vozilo se više naginje u krivinama, jače prenosi masu bočno i sklonije je bočnom valjanju, a u krajnjim slučajevima i prevrtanju. To je središnji kompromis geometrije vozila: klirens kupuje sposobnost na terenu i neravnoj podlozi, ali radi protiv ravnog, prianjajućeg ponašanja koje proizlazi iz držanja mase blizu tla. Konstruktori podešavaju oslanjanje i ugrađuju elektronsku kontrolu stabilnosti da povrate deo pribranosti, ali osnovni kompromis ostaje.

Klirens takođe deluje u sprezi sa tri srodna ugla koja opisuju terensku geometriju vozila. Prilazni ugao određuje koliko strmu padinu prednji deo može da napadne a da branik ne zaore, odlazni ugao čini isto za zadnji deo, a prelazni ugao odlučuje da li će donji deo zapeti na grebenu. Automobil može imati obilan klirens, a ipak nasesti na oštrom grebenu ako mu je međuosovinsko rastojanje veliko a prelazni ugao mali, pa klirens sam za sebe nikada ne govori celu priču.

Neka vozila dodaju fleksibilnost preko podesivog vazdušnog oslanjanja, koje može podići karoseriju za neravan teren ili prepreke pri maloj brzini, a spustiti je pri autoputskoj brzini radi smanjenja otpora i bolje stabilnosti. Vlasnici treba da imaju u vidu da navedena vrednost podrazumeva lako natovareno vozilo na ravnom tlu; teški tereti, istrošene opruge i naknadno spuštanje sve to menjaju. Provera stvarnog klirensa pre savladavanja nepoznatih staza, poplavljenih gazova ili nezgodnih rampi najsigurniji je način da se izbegne skupo struganje donjeg dela.