Hidraulični podizači ventila

Hidraulični podizači ventila, poznati i kao hidraulični podizači ili hidraulični kompenzatori zazora, sitni su samopodešavajući delovi unutar razvodnog mehanizma koji automatski svode zazor između bregaste osovine i ventila na nulu. Postoje da bi rešili problem svojstven svakom motoru sa tanjirastim ventilima: metalni delovi razvoda šire se kako se zagrevaju i postepeno se troše tokom vremena, pa se fiksni zazor podešen na hladnom motoru menja u radu. Bez kompenzacije, premali zazor može držati ventil otvorenim i pregoreti ga, dok preveliki dovodi do bučnog i neefikasnog rada.

Svaki kompenzator sadrži mali klip i nepovratni ventil unutar tela koje napaja motorni sistem podmazivanja pod pritiskom. Kada je ventil koji opslužuje zatvoren i postoji bilo kakva zazor u mehanizmu, ulje ulazi u komoru ispod klipa, a slaba unutrašnja opruga gura klip napolje sve dok se svaki razmak ne poništi. Nepovratni ventil potom zarobljava to ulje, tako da kada breg pritisne nadole zarobljeni stub ulja deluje kao gotovo kruta veza i prenosi kretanje na ventil. Sitna, kontrolisana količina ulja iscuri pod opterećenjem i nadoknadi se u sledećem ciklusu, što jedinici omogućava da neprekidno prati promene zazora.

Najočiglednija korist jeste ukidanje periodičnog ručnog podešavanja ventila, rutinskog posla na starijim motorima koji je zahtevao skidanje poklopca razvoda, merenje svakog zazora listićem za podešavanje i ugradnju podloški ili okretanje zavrtnjeva u fiksnim servisnim intervalima. Uklanjanjem tog tereta održavanja konstrukcija snižava troškove eksploatacije i rizik od pogrešno podešenog ventila. Pošto se zazor uvek precizno poništava, razvodni mehanizam takođe radi tiše i sa manje mehaničkih udara, što smanjuje habanje bregova i vrhova ventila i doprinosi mirnijem, rafiniranijem radu.

Hidraulični kompenzatori javljaju se u nekoliko fizičkih oblika, u zavisnosti od izvedbe motora. Neki sede neposredno ispod bregaste osovine kao podizači čašičastog tipa, drugi čine oslonac klackalice ili prsta podizača, a kod motora sa šipkama smešteni su u podizaču koji se kreće po bregu. Svi rade na istom principu pritiska ulja, pa je njihovo ponašanje neposredno vezano za stanje sistema podmazivanja.

Karakteristična slabost jeste zvuk kuckanja ili lupkanja, najčešće čujan pri hladnom startu ili nakon što je motor neko vreme stajao. To obično znači da se kompenzator ispraznio i još nije ponovo napunjen, ili da je ulje koje ga napaja prljavo, pogrešne gustine ili na preniskom nivou. Zauljeni talog može zapušiti fine kanale i potpuno sprečiti punjenje kompenzatora, ostavljajući ga trajno bučnim. Redovna zamena ulja i filtera odgovarajuće specifikacije najjednostavniji je način da rade tiho, jer njihova pouzdanost u potpunosti zavisi od čistog, propisno pritisnutog dovoda ulja do glave motora.