Sabijanje vešanja (jounce)

Sabijanje vešanja je pomeranje sistema oslanjanja naviše, pri kome se opruga steže, a do njega dolazi kad točak naiđe na izbočinu i biva potisnut ka karoseriji. To je jedna polovina stalnog vertikalnog dijaloga između puta i vozila: dok guma prelazi preko ispupčenja, ivice rupe ili ivičnjaka, točak putuje naviše u odnosu na šasiju, sabija oprugu i gura vešanje ka graničniku hoda. Pojam opisuje upravo tu fazu sabijanja i razdvaja je od opružanja, odnosno istezanja koje sledi.

Mehanički gledano, pri sabijanju se opterećuje opruga oslanjanja, a tom kretanju se suprotstavlja amortizer. Kad se točak podigne, zavojna ili gibanj opruga se steže i akumulira energiju, dok amortizer, preko svog klipa i sistema ventila, kontroliše brzinu tog sabijanja tako što potiskuje hidraulično ulje kroz uske kanale. Inženjeri zasebno podešavaju ponašanje amortizera pri sabijanju i pri istezanju, jer se sile i poželjni odzivi razlikuju u svakom smeru. Prigušenje pri sabijanju obično se postavlja mekše od prigušenja pri istezanju, kako bi točak upio oštru neravninu bez prenošenja grubog udara u kabinu, dok čvršće istezanje sprečava da akumulirana energija opruge potom prenaglo izbaci karoseriju naviše.

Ta razlika je bitna jer sabijanje i opružanje zajedno oblikuju i udobnost vožnje i držanje puta. Dobro odmerena kontrola sabijanja omogućava točku da prati površinu kolovoza i upija udare, pa karoserija ostaje mirna, a guma zadržava prijanjanje. Premalo popustljivosti i svaka neravnina se oseti kao tup udar; previše i vešanje prebrzo potroši svoj hod, pa udari u graničnik uz oštar tresak. Raspoloživo kretanje naviše naziva se hod sabijanja i namerno se ograničava graničnikom hoda, gumenim ili poliuretanskim odbojnikom koji se postepeno ukrućuje i na kraju zaustavlja točak pre nego što vešanje dođe do tvrde mehaničke granice.

Suprotna faza je opružanje, istezanje vešanja naniže dok točak propada u udubljenje ili se vraća nakon neravnine. Jedna neravnina obično izaziva fazu sabijanja praćenu neposredno fazom opružanja, a zadatak amortizera je da upije energiju obe faze, kako bi se oscilacija brzo ugasila umesto da se nastavi poskakivanje.

U praksi je ovaj pojam najvažniji svima koji podešavaju vešanje, bilo da se radi o cestovnom automobilu zbog udobnosti, trkačkom vozilu zbog kontrole ili teretnom vozilu koje mora da podnese teret koji sabija opruge. Razumevanje sabijanja zajedno sa opružanjem, hodom vešanja i ulogom graničnika hoda osnov je za shvatanje kako automobil vozi i zašto vešanje koje deluje gipko preko sitnih neravnina ipak može oštro da udari kad iscrpi svoj hod sabijanja.