Kilovat-čas (kWh)

Kilovat-čas je jedinica energije i predstavlja ukupnu količinu energije potrošene ili isporučene kada potrošač snage jednog kilovata radi jedan čas. Za razliku od kilovata, koji izražava brzinu, kilovat-čas izražava nakupljenu količinu, i on je standardno merilo i za veličinu baterije električnog vozila i za električnu energiju koju domaćinstvo kupuje. Jedan kilovat-čas jednak je 3,6 megadžula u zvaničnom SI sistemu, ali kilovat-čas opstaje jer se tako jasno poklapa s načinom na koji se energija meri i naplaćuje.

Osnovni odnos je jednostavan: energija u kilovat-časovima jednaka je snazi u kilovatima pomnoženoj sa vremenom u časovima. Grejač od 2 kW ostavljen uključen tri časa potroši 6 kWh; punjač od 50 kW koji radi pola časa isporuči oko 25 kWh. Ova formula vozačima omogućava da se slobodno kreću između brzine kojom energija teče i količine koja iz toga proistekne, i leži u osnovi gotovo svakog praktičnog proračuna potrošnje struje.

Za električne automobile kilovat-čas je pre svega mera kapaciteta baterije. Automobil opisan kao da ima bateriju od 60 kWh može, načelno, da uskladišti šezdeset kilovat-časova upotrebljive energije, što je električni pandan veličini rezervoara goriva. Veća vrednost znači više energije u vozilu i, uz sve ostalo nepromenjeno, veći domet, mada je ukupan kapacitet koji proizvođač navodi obično nešto veći od upotrebljivog kapaciteta koji je vozaču zaista na raspolaganju, jer se rezerva zadržava radi zaštite ćelija.

Ista jedinica izražava i efikasnost i trošak. Potrošnja se najčešće navodi kao kilovat-časovi na 100 kilometara, električni pandan litrima na 100 km; automobil koji troši 16 kWh/100 km štedljiviji je od onog koji troši 22 kWh/100 km. Deljenje kapaciteta baterije ovom vrednošću potrošnje daje grubu procenu dometa. Na strani naplate, tarife za struju određuju se po kilovat-času, pa isti broj koji opisuje veličinu baterije omogućava vlasniku i da izračuna trošak jednog punjenja množenjem dodate energije cenom po jedinici.

Ključna suptilnost, kao i kod srodne jedinice, jeste razdvajanje energije od snage. Dva automobila mogu imati istovetnu bateriju od 60 kWh, a ipak se puniti veoma različitim brzinama jer jedan prima 50 kW, a drugi 150 kW; uskladištena energija je ista, ali brzina punjenja nije. Isto tako, domet zavisi od toga koliko je energije uskladišteno i koliko se efikasno koristi, a ne od toga koliko je motor ili punjač snažan. Posmatranje kilovat-časa kao mere količine, različite od kilovata kao mere brzine, ključ je za ispravno tumačenje specifikacija baterije, podataka o efikasnosti i računa za struju.