L/100 km

Litara na sto kilometara standardna je metrička mera potrošnje goriva vozila, koja izražava koliko je litara goriva potrebno da bi se prešla utvrđena razdaljina od sto kilometara. To je podatak naveden na zvaničnim dokumentima, prodajnom materijalu i putnim računarima širom kontinentalne Evrope i većeg dela sveta, i nalazi se u srcu načina na koji kupci porede troškove eksploatacije jednog automobila sa drugim. Njegova logika jeste logika potrošnje: odgovara na pitanje koliko će goriva putovanje progutati.

Jedinica je, u suštini, obrnuta u odnosu na starije mere ekonomičnosti goriva. Pošto broji potrošeno gorivo za utvrđenu razdaljinu, a ne pređenu razdaljinu po jedinici goriva, manji broj je bolji — automobil ocenjen na pet litara na 100 km ekonomičniji je od onog ocenjenog na osam. To je suprotno konvenciji milja po galonu, poznatoj u Britaniji i Severnoj Americi, gde veći broj označava veću efikasnost, pa se dva sistema kreću u suprotnim smerovima. Pretvaranje između njih nije prosto linearno skaliranje, jer jedno izražava razdaljinu po gorivu, a drugo gorivo po razdaljini, pa se moraju povezati preko svojih recipročnih vrednosti.

Jedna od praktičnih vrlina podatka u litrima na 100 km jeste to što se skalira na jednostavan, sabirljiv način. Pošto je potrošnja izražena u odnosu na razdaljinu, gorivo potrebno za bilo koje putovanje dobija se naprosto množenjem ocene brojem pređenih stotina kilometara, a potrošnju u mešovitoj vožnji moguće je razumno usrednjiti. To meru čini lakom za prevođenje u stvaran novac: pomnožena cenom goriva, daje jasan trošak po sto kilometara, zbog čega je toliko korisna za planiranje budžeta i za poređenje troškova jednog modela tokom celog veka sa drugim.

Podatak je takođe usko povezan sa emisijom ugljen-dioksida vozila. Za dato gorivo, svaki sagoreli litar oslobađa približno fiksnu masu ugljen-dioksida, pa se potrošnja u litrima na 100 km gotovo neposredno prevodi u grame ugljen-dioksida po kilometru, meru na kojoj se zasniva veliki deo oporezivanja vozila i regulacije emisija. Benzin i dizel neznatno se razlikuju po energetskom sadržaju i sadržaju ugljenika po litru, zbog čega dva goriva nisu direktno uporediva litar za litar, ali unutar svakog goriva veza između potrošnje i emisija je čvrsta.

Navedeni podaci o potrošnji dobijaju se pod standardizovanim laboratorijskim test ciklusima kako bi se različiti automobili poredili pod jednakim uslovima. Aktuelni evropski standard jeste Worldwide Harmonised Light Vehicle Test Procedure, ili WLTP, uveden da bi dao podatke bliže stvarnoj upotrebi nego stariji i poslovično optimistični NEDC ciklus koji je zamenio. I pored toga, zvanični podaci ostaju idealizovani, a stvarna potrošnja varira sa stilom vožnje, opterećenjem, terenom, vremenom i saobraćajem. Uz tu ogradu, litara na 100 km ostaje najjasnije pojedinačno merilo koliko je automobil žedan i koliko će koštati njegova eksploatacija.