Minivan

Minivan je visoko, uglavnom kockasto vozilo zamišljeno od samog početka za prevoz ljudi, a ne izvedeno iz automobila ili komercijalnog kombija. Čitava njegova arhitektura, od uspravnog vetrobranskog stakla do kockaste zadnjice, postoji da bi se uvećala iskoristiva zapremina kabine koja staje u prihvatljive gabarite, omogućavajući šestorici, sedmorici ili osmorici putnika da udobno putuju u dva ili tri reda sedišta. Tamo gde limuzina ili karavan daju prednost niskoj, vitkoj liniji, minivan namerno žrtvuje aerodinamičku eleganciju zarad visine, prostora za ramena i prozračne, gostoljubive unutrašnjosti.

Nekoliko konstruktivnih rešenja čini ovakvo pakovanje prostora mogućim. Pod je obično ravan i postavljen nisko, često zahvaljujući pogonu na prednje točkove koji uklanja smetnju tunela za kardansko vratilo, pa putnici mogu da se kreću između redova, a sedišta mogu slobodno da se preraspoređuju. Bočna klizna vrata, neretko sa elektropokretanjem, otvaraju se širom bez zamaha ka spolja, što je neprocenjivo na uskim parkinzima i deci i slabije pokretnim putnicima olakšava ulazak. Sama sedišta su srce koncepta: pojedinačne fotelje ili klupe koje se preklapaju u ravan, sklapaju unapred, klize po šinama ili se u potpunosti vade, pretvarajući kabinu od punog putničkog vozila u prostran teretni prostor za nekoliko minuta.

Za porodicu ili mali biznis ova fleksibilnost je središnja korist. Isto vozilo može jednog dana da odveze sedmoro na aerodrom, a sledećeg da preveze nameštaja koliko stane u orman, pri čemu niska ivica za utovar i visok otvor čine teške ili nezgodne predmete lakim za rukovanje. Preglednost sa visokog položaja sedenja je dobra, a velika staklena površina čini da unutrašnjost deluje svetlo i prostrano, osobine koje su minivan dugo činile podrazumevanim izborom za brojnije porodice.

Savremeni minivan praktično su definisali Chrysler modeli predstavljeni 1983. godine i Renault Espace u Evropi naredne godine, koji su dokazali da namenski građeno putničko vozilo može da bude prijatno za vožnju poput automobila, a daleko praktičnije od kombija sa zasebnom šasijom koji su mu prethodili. Tokom devedesetih ovaj format je dominirao tržištem porodičnih vozila sa obe strane Atlantika, iznedrivši kompaktne, standardne i varijante sa produženim međuosovinskim rastojanjem.

Poslednjih godina su SUV i krosover sa sedam sedišta nagrizli popularnost minivana, nudeći sličan kapacitet u obliku koji kupci smatraju modernijim i robusnijim, makar bio obično manje prostorno efikasan i teži za pristup. Ovaj zaokret je osetno proredio ponudu, naročito u Evropi. Minivan ostaje blisko povezan sa MPV-om, terminom koji se često koristi kao istoznačnica, mada se ponekad zadržava za manja ili automobilu sličnija putnička vozila, a direktno se nadmeće sa karavanom, koji nudi uporedivu fleksibilnost utovara, ali u nižem paketu sa dva reda sedišta.