Višekraka (multi-link) suspenzija

Multi-link suspenzija predstavlja napredan oblik nezavisnog ovešenja kod kog svaki točak nije vođen jednom ili dvema velikim ramenima, već većim brojem zasebnih spona, od kojih svaka povezuje nosač točka sa šasijom ili pomoćnim ramom preko sopstvenog para zglobova. Tako se posao kontrole kretanja točka deli na više vitkih spona, čime konstruktor dobija neuobičajeno veliku slobodu da precizno odredi kako se točak pomera kroz svoj hod. Ovaj sklop postoji da bi se prevazišao kompromis ugrađen u jednostavnije izvedbe, gde jedno rame mora istovremeno da kontroliše više aspekata geometrije, pa poboljšanje jednog neizbežno pogoršava drugi.

Princip počiva na geometriji. Svaka spona ograničava nosač točka u određenom pravcu, a izborom dužine, ugla i tačaka vezivanja svake spone inženjer može da oblikuje kako se ugao nagiba točka (kamber), zakošenje (toe) i uzdužni položaj točka menjaju dok se ovešenje sabija, rasteže, te dok automobil prolazi krivinu ili koči. Najčešće se koristi tri do pet spona po točku. Pošto se ovi parametri mogu podešavati u velikoj meri nezavisno jedan od drugog, ova izvedba omogućava fino, gotovo hirurško štelovanje koje McPherson stub, pa čak ni dupla viljuška, ne mogu da dostignu.

Dobit je sposobnost da se istovremeno optimizuju udobnost i ponašanje u vožnji, umesto da se jedno žrtvuje zarad drugog. Mekani silen-blokovi mogu da upijaju udare i buku puta zarad gipke vožnje, dok je geometrija spona postavljena tako da se točak i dalje zakošava i naginje u pravcima koji održavaju prijanjanje i stabilnost pod opterećenjem. Ovešenje se može podesiti tako da pneumatik ostane dobro priljubljen uz podlogu tokom oštrog prolaska kroz krivinu, a da pritom ostane popustljivo na lošim podlogama, što je upravo ona kombinacija koja izdvaja istinski profinjen automobil.

Iz tih razloga se multi-link suspenzija najčešće sreće na zadnjoj osovini premijum limuzina, automobila više klase i sportskih modela, a sve češće i na prednjoj osovini skupljih vozila. Proizvođačima omogućava da pruže smirenost i udobnost koje se očekuju na vrhu tržišta i čest je znak da je automobil projektovan sa ponašanjem u vožnji i profinjenošću kao prioritetima.

Mane su cena, složenost i prostor koji zauzima. Veliki broj spona znači mnogo zglobova i silen-blokova, više obrade, više vremena za sklapanje i težu, prostorno zahtevniju ugradnju nego kod jednostavne krute osovine ili stuba. Postoji i više delova koji se troše i koji se moraju pravilno geometrijski podesiti pri servisiranju. Ovaj sistem se najbolje razume kao najsofisticiraniji i najpodesiviji član porodice nezavisnog ovešenja, koji po mogućnostima podešavanja prevazilazi duplu viljušku i jasno se razlikuje od jednostavnijih i jeftinijih izvedbi sa McPherson stubom i torzionom gredom, koje se koriste tamo gde su budžet ili prostor skučeniji.