NEDC (Novi evropski vozni ciklus)

Novi evropski vozni ciklus, opštepoznat pod skraćenicom NEDC, bio je laboratorijski postupak ispitivanja koji se decenijama koristio širom Evrope za merenje potrošnje goriva, emisije ugljen-dioksida i regulisanih zagađivača automobila. Svrha mu je bila da pruži jedinstven, ponovljiv standard kako bi se svaki novi model ocenjivao na isti način, čime se omogućavalo upoređivanje zvaničnih vrednosti i sprovođenje granica emisije. Godinama je broj iz NEDC ciklusa u prospektu bio glavni pokazatelj potrošnje na koji su se kupci oslanjali.

Postupak se sprovodio na valjcima, odnosno na dinamometru, u kontrolisanoj laboratoriji, a ne na stvarnim putevima. Sastojao se od ponovljenog gradskog ciklusa za kojim je sledila jedna vangradska faza, pri čemu je ceo test trajao svega oko dvadeset minuta i pokrivao otprilike jedanaest kilometara. Brzine su bile umerene, ubrzanja blaga, a ustaljena vožnja česta, dok je najveća brzina od samo 120 km/h dostizana tek nakratko.

Koreni ciklusa sežu u osamdesete godine, što je ključno za razumevanje njegovih nedostataka. Bio je osmišljen za doba slabijih automobila i ređeg saobraćaja, a njegov spori, idealizovani profil brzine slabo je odgovarao načinu na koji se savremena vozila zaista voze. Proizvođačima je uz to bilo dozvoljeno da tokom ispitivanja iskoriste brojne tolerancije i optimizacije, poput lepljenja zazora na karoseriji, prenaduvavanja guma, isključivanja pomoćnih potrošača i vožnje sa najpovoljnijom dozvoljenom masom.

Posledica je bio sve veći i dobro dokumentovan jaz između zvaničnih i stvarnih vrednosti. Navedena potrošnja često je bila preoptimistična za dvadeset do četrdeset odsto, a odstupanje je vremenom raslo jer test nije pratio razvoj tehnologije vozila, uključujući sve češću ugradnju sistema za uštedu goriva čija se korist pokazivala u ciklusu, ali ne uvek i na putu. To je narušilo poverenje javnosti u brojeve i otežalo vozačima tačno planiranje troška goriva.

Verodostojnost NEDC ciklusa dodatno je uzdrmala spoznaja da se ispitivanje samo u laboratoriji može izigrati, što je najjasnije razotkrila afera sa dizel emisijama. Kao odgovor, regulatori su ga zamenili. Od 2017. do 2019. postepeno je uveden stroži postupak WLTP (Svetski usaglašeni postupak ispitivanja lakih vozila) za merenje potrošnje i ugljen-dioksida, podržan ispitivanjem stvarne emisije u vožnji (RDE) za zagađivače poput NOx.

NEDC stoga sada uglavnom pripada istoriji, premda su vrednosti iz njega tokom prelaznog perioda opstale na pojedinim dokumentima i u nekim poreskim obračunima. Najbolje ga je razumeti kao prethodnika u odnosu na koji se određuju WLTP i RDE: rani, dobronameran, ali u krajnjem ishodu nereprezentativan pokušaj da se izmeri koliko je automobil zaista čist i ekonomičan.