Sistem za detekciju položaja putnika (OPDS)

Sistem za detekciju položaja putnika, skraćeno OPDS, jeste Hondina bezbednosna tehnologija osmišljena da aktiviranje vazdušnog jastuka učini inteligentnim, a ne neselektivnim. Rani vazdušni jastuci aktivirali su se jednim punim, najjačim pražnjenjem kad god bi sudar prešao zadati prag, a ta strategija spasla je mnogo života, ali je sama mogla da povredi ili usmrti putnike koji su sitni, lake građe ili previše blizu jastuka u trenutku naduvavanja. OPDS postoji da bi premostio taj nedostatak tako što prepoznaje ko sedi na prednjem suvozačkom sedištu i u kakvom je položaju, kako bi sistem zaštite mogao da prilagodi ili čak izostavi aktiviranje.

Srce sistema je senzor utkan u naslon sedišta. Hondino rešenje koristi električno provodljivu nit raspoređenu po naslonu, koja gradi šaru čiji se električni otpor menja u zavisnosti od pritiska, površine dodira i položaja onoga ko se nasloni. Signali iz te senzorske mreže omogućavaju upravljačkoj elektronici da proceni veličinu putnika i položaj sedenja i da razlikuje, na primer, pravilno smeštenu odraslu osobu od sitnog deteta ili od odrasle osobe nagnute napred u opasnu zonu blizu instrument-table.

Ta informacija ide u logiku upravljanja vazdušnim jastukom, koja potom donosi odluku o aktiviranju. Ako sistem proceni da je suvozač odrasla osoba uobičajene veličine, pravilno smeštena, jastuk je naoružan i aktiviraće se u sudaru. Ako pak prepozna sitnog putnika, dete ili nekoga čija su glava ili torzo van položaja i u putanji naduvavanja jastuka, može u potpunosti da deaktivira suvozački vazdušni jastuk. Time se uklanja rizik da eksplozivna sila naduvavanja, koja u prvim milisekundama putuje brzinom znatno većom od sto milja na sat, pogodi ugroženog putnika na najgorem mogućem rastojanju.

OPDS pripada široj generaciji prilagodljivih, takozvanih pametnih sistema zaštite, koji su nastali dok su se regulatori i proizvođači borili sa povredama izazvanim vazdušnim jastucima kasnih devedesetih i ranih dvehiljaditih godina. Slične ciljeve drugi proizvođači postižu pomoću prostirki za klasifikaciju putnika po težini, kapacitivnih senzora ili ultrazvučnog praćenja položaja. Zajedničko im je to što su prešli sa jedinstvenog pražnjenja po istom obrascu na sistem koji čita putnika i prilagođava zaštitu, ponekad u kombinaciji sa dvostepenim naduvačima koji menjaju i silu i tempo aktiviranja.

U praksi sistem ima nijanse vredne razumevanja. Pošto prisustvo putnika zaključuje iz dodira sa naslonom, indikator na instrument-tabli obično pokazuje vozaču da li je suvozački vazdušni jastuk trenutno uključen ili isključen, a neuobičajen položaj, glomazna odeća ili teret na sedištu mogu uticati na očitavanje. Radi uporedo sa sigurnosnim pojasom i širom senzorskom mrežom kojom upravlja elektronska upravljačka jedinica vazdušnih jastuka, a ne umesto njih. Kao deo objedinjenog paketa koji može da obuhvati i bočne vazdušne jastuke i jastuke za prozore, OPDS odražava načelo da savremeni sistem zaštite najbolje štiti onda kada zna što više o osobi koju štiti.