Ukupna visina

Ukupna visina spada u tri osnovne spoljašnje dimenzije kojima se opisuje vozilo i meri se vertikalno, od tla do najviše tačke karoserije. Standardizuje se zato što od nje zavisi veliki deo praktičnosti, rasporeda unutrašnjeg prostora i ponašanja automobila. Proizvođači visinu po pravilu navode pri sopstvenoj masi vozila, sa gumama napumpanim na preporučeni pritisak, a vrednost obično obuhvata fiksne krovne elemente poput antene u obliku peraje ili krovnih nosača kada su sastavni deo dizajna.

Merenje se sprovodi do najviše fiksne konstruktivne tačke karoserije, što je kod većine automobila sredina krovnog panela. Kada vozilo ima krovne šine, krovnu kutiju ili samostalnu antenu, ti delovi se mogu izostaviti ili navesti kao zasebna vrednost, jer predstavljaju opremu, a ne deo karoserije. Pošto hod vešanja i opterećenje menjaju klirens, navedena vrednost podrazumeva mirno, neopterećeno vozilo; potpuno natovaren karavan ili automobil sa vazdušnim vešanjem spuštenim za vožnju autoputem stajaće osetno niže od kataloške visine.

Visina neposredno utiče na to šta automobil može da ponudi putnicima. Viša karoserija podiže krovnu liniju, što po pravilu poboljšava prostor iznad glave i olakšava ulazak i izlazak, prednost koja u velikoj meri objašnjava popularnost kompaktnih SUV vozila i jednovolumena kod starijih vozača i porodica. Položaj sedenja može da se postavi više, pa se dobija pregledan pogled na put. Cena toga je aerodinamička: visoka karoserija pruža veću čeonu površinu strujanju vazduha, što povećava otpor, a s njim i potrošnju goriva i šum vetra pri brzini.

Postoji i posledica po dinamiku. Više vozilo nosi veći deo svoje mase na većoj visini, što podiže težište, povećava nagib karoserije u krivinama i teorijski rizik od prevrtanja pri ekstremnim manevrima. Sportski automobili su zato namerno niski, često znatno ispod 1,3 metra, kako bi masu zadržali blizu tla, dok kombiji i veliki SUV mogu prelaziti 1,8 pa i 2,0 metra. Inženjeri nedostatke visoke karoserije u upravljivosti ublažavaju čvršćim stabilizatorima, nisko postavljenim teškim komponentama poput baterija i elektronskom kontrolom stabilnosti.

U svakodnevnoj upotrebi ova vrednost najviše je važna zbog pristupa i smeštaja. Etažne i podzemne garaže obično postavljaju ograničenja visine od oko 1,9 do 2,1 metra, a kućna garaža ili trajektna paluba mogu biti i strože, pa kupci visokih SUV vozila i kombija treba da provere navedenu visinu, najbolje uz dodatak krovnih šina ili kutija koje nameravaju da ugrade. Visina samo posredno utiče na klirens i prilazne uglove; reč je o različitim merama, gde ukupna visina opisuje vrh automobila, a klirens razmak ispod njega. Uz ukupnu dužinu i ukupnu širinu, visina zaokružuje gabaritni okvir kojim vozilo zauzima prostor.