Overdrive (rasteretni prenos)

Overdrive označava svaki prenos čiji je odnos brojčano ispod 1:1, što znači da se izlazno vratilo menjača okreće brže od ulaznog. U praksi se motor okreće sporije od kardanskog vratila ili pogonjenih točkova, pa automobil koji krstari autoputem može držati veliku brzinu dok se radilica okreće relativno umerenim brojem obrtaja. Pojam postoji da bi prekinuo istorijsku vezu između brzine vozila i broja obrtaja motora: bez overdrive odnosa motor bi morao da urla na visokim obrtajima na otvorenom putu, trošeći više goriva i habajući se brže nego što je potrebno.

Mehanički, overdrive se može ostvariti na dva načina. Prvobitni pristup, uobičajen od tridesetih do osamdesetih godina, bila je zasebna planetarna jedinica pričvršćena iza glavnog menjača, koju je uključivao solenoid ili električni prekidač i koja je delovala na jedan ili dva najviša prenosa. Sklop centralnog i planetarnih zupčanika, zaključan ili oslobođen hidrauličkim kvačilom i kočionom trakom, povećavao je izlaznu brzinu iznad ulazne. Savremeni pristup jednostavno projektuje najviše prenose glavnog menjača sa odnosom ispod 1:1, pa je funkcija ugrađena umesto pridodata; šestostepeni ručni menjač može imati peti prenos oko 0,85:1 i šesti bliže 0,65:1.

Prednosti su tiša, udobnija i ekonomičnija vožnja. Smanjenje broja obrtaja motora sa, recimo, 3.500 o/min na 2.200 o/min pri ustaljenih 110 km/h smanjuje gubitke usled trenja, pumpni rad i buku, što može osetno smanjiti potrošnju goriva na autoputu i ublažiti zamor na dugim putovanjima. Smanjuje i habanje motora tokom veka vozila, jer se sakuplja manje obrtaja na svaki pređeni kilometar.

Kompromis je u obrtnom momentu. Pošto odnos množi brzinu na uštrb obrtne sile, overdrive prenos ostavlja malo rezerve za ubrzanje ili savladavanje uspona. Pokušaj da vozilo krene uzbrdo u overdrive prenosu opteretiće motor, pa prenos prirodno ispada, voljom vozača kod ručnog menjača ili automatskim kikdaunom, kad god živahno ubrzanje ili strm uspon zahtevaju veću vučnu silu. Kod starijih sistema sa zasebnom jedinicom, overdrive je obično bio onemogućen u nižim prenosima upravo iz tog razloga.

Razumevanje overdrive-a razjašnjava nekoliko srodnih pojmova. On je jedan deo ukupnog raspona prenosnih odnosa automobila, koji zajedno sa odnosom glavnog prenosa diferencijala određuje broj obrtaja motora za datu brzinu vožnje. Savremeni osmostepeni, devetostepeni i desetostepeni automatski menjači zapravo sadrže više overdrive odnosa, omogućavajući veoma opuštenu vožnju, dok menjači sa kontinuirano promenljivim prenosom postižu isti opušteni efekat bez izdvojenih stepena. U svakom slučaju, osnovna svrha ostaje istorijska: da motor lagano radi i ekonomično troši kada se automobil jednom ubrza.