Emisije u stvarnim uslovima vožnje (RDE)

Emisije u stvarnim uslovima vožnje, skraćeno RDE, jeste test Evropske unije koji meri zagađivače koje automobil ispušta dok se zaista vozi javnim putevima, umesto da se oslanja isključivo na brojke dobijene u laboratoriji. Cilj mu je da zatvori dugogodišnji i štetan jaz između niskih emisija koje su automobili prikazivali tokom zvaničnih laboratorijskih testova i mnogo viših vrednosti koje su mnogi proizvodili u svakodnevnoj upotrebi. Izlaskom merenja na put, RDE nastoji da obezbedi da je automobil zaista čist tamo gde ljudi udišu vazduh.

Glavna odlika RDE testa jeste upotreba prenosivog sistema za merenje emisija, poznatog kao PEMS. Reč je o kompaktnom sklopu analizatora i merača protoka postavljenom na vozilo, obično sa zadnje strane, koji neprekidno uzima uzorke izduvnih gasova i beleži masu zagađivača emitovanih dok se automobil vozi unapred određenom rutom. Ta ruta mora da obuhvati reprezentativnu mešavinu gradske, vangradske i autoputske vožnje, pokrivajući raspon brzina, nagiba, spoljnih temperatura i nadmorskih visina, kako bi test odražavao realne uslove, a ne blag, optimizovan ciklus.

RDE se usredsređuje na zagađivače koji najviše utiču na kvalitet vazduha u okolini, pre svega na azotne okside i broj čestica, upravo one emisije koje su se pokazale najpodložnijim manipulaciji. Test je uveden kao direktan odgovor na aferu dizelgejt, u kojoj je postalo jasno da su neka vozila prepoznavala utvrđenu laboratorijsku proceduru i smanjivala emisije samo pod tim uslovima. Pošto je putnu rutu mnogo teže predvideti i izigrati, RDE čini ovakve strategije zaobilaženja znatno težim za primenu.

Umesto da nameće potpuno odvojeno ograničenje, RDE funkcioniše tako što zahteva da emisije u stvarnim uslovima ostanu u okviru određene margine u odnosu na laboratorijsko ograničenje. Ta margina, poznata kao faktor usaglašenosti, isprva je postavljena iznad jedan kako bi se uzela u obzir veća promenljivost i merna nesigurnost ispitivanja na putu, a bila je zamišljena da se postepeno pooštrava ka izjednačenju. U praksi, automobil sada mora da se ponaša prihvatljivo i u laboratoriji i na putu, a ne samo na ispitnom stolu.

RDE ne stoji sam za sebe, već dopunjava laboratorijsku proceduru WLTP, globalno usklađen test za laka vozila, koji pod kontrolisanim uslovima obrađuje potrošnju goriva i merenje ugljen-dioksida. Zajedno su zamenili diskreditovani stariji pristup zasnovan na novom evropskom voznom ciklusu, spajajući realniji laboratorijski test sa stvarnom proverom na putu.

Praktičan značaj za vlasnike i javnost je znatan. RDE je naterao proizvođače da obezbede da sistemi za naknadnu obradu izduvnih gasova ostanu delotvorni u celom rasponu realnih uslova, doprinoseći čistijem vazduhu u gradovima i vraćajući deo poverenja da se obećane emisije na papiru zaista odražavaju u svakodnevnoj vožnji.