Traka za izvlačenje vozila (recovery strap)

Traka za izvlačenje predstavlja komad čvrstog, savitljivog tkanog pojasa kojim se zaglavljeno vozilo izvlači koristeći vučnu snagu drugog vozila. Reč je o standardnom delu opreme za vožnju van puta, gde meki pesak, duboko blato, sneg ili klizava uzbrdica mogu i sposobno vozilo sa pogonom na sva četiri točka ostaviti potpuno nepokretnim, dok mu točkovi uzaludno proklizavaju. Umesto pozivanja profesionalne službe za izvlačenje, vozači koji putuju u grupi mogu zategnuti traku između zaglavljenog i pokretnog vozila i, koristeći zalet i prianjanje, izvući ga, što ovu traku čini jednim od najjednostavnijih i najcenjenijih delova opreme za samospasavanje koje vozilo može da nosi.

Najdelotvornije trake rade na kinetičkom principu i često se nazivaju trake na trzaj. Izrađene od materijala poput najlona, projektovanog tako da se isteže pod opterećenjem, kinetička traka se ponaša kao ogromna gumena traka. Vozilo koje izvlači prvo zategne labavi deo, a zatim ubrza, čime se traka isteže; uskladištena elastična energija se potom oslobađa, traka se vraća u prvobitni oblik i trzajem izvlači zaglavljeno vozilo silom znatno većom od one koju bi postiglo ravnomerno vučenje. Ovo istezanje ujedno ublažava opterećenje i smanjuje udarno naprezanje na oba vozila u poređenju sa krutim lancem ili sajlom. Druge trake su namerno neelastične i namenjene su jednostavnom statičnom vučenju ili služe kao zaštita stabla drveta i kao produžeci.

Bezbedno korišćenje trake u potpunosti zavisi od pravilne tehnike i ispravnih tačaka prihvata. Traka se mora vezati za vučne tačke vozila predviđene za to opterećenje, odnosno namenske oslonce projektovane da podnesu ogromna udarna opterećenja, a nikako za kuku za vuču, ušicu za vezivanje tereta ili osovinu, jer svaki od ovih elemenata može popustiti i pretvoriti se u smrtonosni projektil. Dve trake se nikada ne smeju spajati metalnom spojnicom provučenom kroz obe omče, pošto traka koja pukne može da izbaci taj metal smrtonosnom brzinom. Energija nagomilana u istegnutoj kinetičkoj traci je velika, a pokidana traka ili otkačeni okov već su izazivali smrtne ishode i teške povrede, pa posmatrači moraju stajati na bezbednoj udaljenosti, a preko trake treba prebaciti prigušivač koji upija mogući povratni trzaj.

Kao metod izvlačenja, traka zauzima jasno mesto u odnosu na alternative. U poređenju sa vitlom, znatno je jeftinija, lakša, ne zahteva ugradnju ni električnu energiju i mnogo se brže priprema za upotrebu. Njeno veliko ograničenje jeste to što ne može sama da izvuče vozilo: uvek joj je potrebno drugo, nezaglavljeno vozilo sa dovoljno prianjanja da obavi vučenje. Vitlo, nasuprot tome, omogućava usamljenom vozilu da se samo izvuče vezivanjem za drvo ili sidro u tlu.

U praksi iskusni vozači van puta nose oba rešenja. Traka za izvlačenje, ispravni okovi odgovarajuće nosivosti, rukavice i prigušivač čine minimalan komplet, najčešće uz zaštitne ploče koje štite donji deo vozila upravo na preprekama koje dovode do zaglavljivanja. Spoj niske cene, male težine i čiste delotvornosti, naspram zavisnosti od pratećeg vozila i stvarnih opasnosti pri nepravilnoj upotrebi, čini razumevanje i njenih prednosti i njenih opasnosti neophodnim za svakoga ko se otisne daleko od asfalta.