Kontrola stabilnosti pri prevrtanju (RSC)

Kontrola stabilnosti pri prevrtanju je sistem aktivne bezbednosti osmišljen da prepozna kada je vozilo u opasnosti od prevrtanja i da interveniše pre nego što do prevrtanja dođe. Bavi se posebnom opasnošću koju obična kontrola stabilnosti ne pokriva u potpunosti: sklonošću visokih vozila sa visokim težištem, poput SUV vozila, kombija i pikapova, da podignu točak i prevrnu se tokom oštrih manevara, naglih skretanja ili kada pneumatik zakači ivičnjak ili meku bankinu. Prevrtanja su srazmerno retka, ali nesrazmerno teška, zbog čega je ova tehnologija postala očekivana osobina viših vozila.

Karakterističan deo je senzor koji direktno meri bočno naginjanje vozila. Dok se uobičajena elektronska kontrola stabilnosti uglavnom oslanja na senzore zakretanja oko vertikalne ose i bočnog ubrzanja, koji opisuju kretanje u horizontalnoj ravni, kontrola stabilnosti pri prevrtanju dodaje žiroskopski senzor koji prati brzinu i ugao naginjanja karoserije. Kombinujući ovaj signal brzine naginjanja sa brzinama točkova, uglom upravljanja i bočnim ubrzanjem, upravljačka jedinica može da proceni koliko je vozilo blizu praga prevrtanja, često mnogo pre nego što vozač oseti da nešto nije u redu.

Kada sistem proceni da prevrtanje postaje verovatno, deluje tako da smanji silu u krivini koja opterećuje spoljašnje točkove i podiže unutrašnje. To čini selektivnim kočenjem pojedinačnih točkova, najčešće spoljašnjeg prednjeg, da bi oduzeo brzinu i pooštrio ili olabavio putanju vozila, te smanjenjem obrtnog momenta motora kako bi usporio vozilo. Cilj je vratiti bočne sile ispod tačke na kojoj bi pneumatici inače podigli karoseriju na dva točka, držeći sva četiri prilepljena uz podlogu, a vozilo uspravnim.

Sistem je proširenje, a ne zamena za elektronsku kontrolu stabilnosti, jer deli mnoge njene senzore i isti kočioni sklop, a dodaje dimenziju naginjanja. Najdragoceniji je upravo tamo gde sama ESP nije dovoljna: na visokim, uskim ili teško natovarenim vozilima čija ih geometrija čini sklonim podizanju. Srodne tehnologije, poput aktivnog ublažavanja naginjanja i stabilizatora protiv naginjanja, isti problem rešavaju sa strane ovešenja, ali kontrola stabilnosti pri prevrtanju deluje preko kočnica i pogonskog sklopa, a ne preko opruga ili stabilizatora.

Postoje granice onoga što bilo koji takav sistem može da postigne. Ne može da prkosi fizici na podlozi sa malim prijanjanjem, niti može da spreči takozvano izazvano prevrtanje, kod kog vozilo prevrne spoljašnji predmet pošto već klizi bočno. Kao i svi pomoćni sistemi stabilnosti, zavisi od ispravnih pneumatika, pravilnog natovara i vozača koji ga ne shvata kao dozvolu za preteranu brzinu. U tim okvirima, međutim, kontrola stabilnosti pri prevrtanju značajno smanjuje rizik od jednog od najopasnijih ishoda u drumskom saobraćaju.