Brzinski indeks guma

Brzinski indeks guma je standardizovana slovna oznaka kojom se potvrđuje najveća trajna brzina pri kojoj guma može bezbedno da radi dok nosi svoje nominalno opterećenje. Ovaj indeks postoji zato što guma nije tek savitljiv gumeni obruč, već pažljivo proračunat kompozit od slojeva karkase, čeličnih pojaseva i smeše gazećeg sloja koji se pri savijanju zagreva. Što se brže okreće, to se više toplote nakuplja i utoliko su jače centrifugalne sile koje teže da odvoje gazeći sloj, pa svaka konstrukcija ima jasno definisanu gornju granicu iznad koje strukturno popuštanje postaje verovatno.

Indeks se utvrđuje kontrolisanim laboratorijskim ispitivanjem u kojem se opterećena guma vrti uz veliki bubanj, postepeno povećavajući brzinu u zadatim vremenskim intervalima, pri čemu mora da izdrži svoju nominalnu brzinu bez razdvajanja slojeva, stvaranja mehurova ili gubitka celovitosti. Dobijeno slovo se utiskuje na bočnicu kao deo servisne oznake, neposredno iza indeksa nosivosti, pa oznaka poput 91V znači indeks nosivosti 91 udružen sa brzinskim simbolom V. Među uobičajenim oznakama su T za 190 km/h, H za 210, V za 240, W za 270 i Y za 300 km/h, pri čemu se istorijski neuredno postavljeno H, iz razloga ranije standardizacije, nalazi između U i V.

Za vlasnika je indeks bitan jer mora da dostigne ili premaši vrednost koju propisuje proizvođač vozila, a ta je vrednost odabrana tako da prati najveću brzinu automobila uz sigurnosnu rezervu. Postavljanje guma sa nižim indeksom od propisanog može da naruši stabilnost i upravljivost pri velikim brzinama, u nekim pravnim porecima može biti i nezakonito, a u slučaju štete može poništiti osiguravajuće pokriće. Indeks po pravilu odražava i karakter gume, pošto gume sa višim indeksom obično koriste krutije konstrukcije i lepljivije smeše koje izoštravaju upravljivost, ali nauštrb udobnosti vožnje, veka trajanja gazećeg sloja i ponašanja na mokrom kolovozu.

Sistem je nastao u Evropi i danas se primenjuje širom sveta preko standardizacionih tela poput ETRTO i odgovarajućih američkih organizacija, čime se obezbeđuje da guma sa indeksom V znači isto bilo gde da se prodaje. Važno je imati na umu da indeks opisuje najveću trajnu sposobnost u idealnim uslovima, a ne preporučenu krstareću brzinu, i da važi samo kada je guma pravilno napumpana, neoštećena i nije preopterećena. Nedovoljan pritisak, starost, oštećenje ili nošenje tereta iznad indeksa nosivosti — sve to nagriza stvarnu rezervu.

Brzinski indeks radi u sprezi sa indeksom nosivosti, pri čemu njih dva zajedno čine servisnu oznaku koja definiše bezbedni radni opseg gume. On se prepliće i sa kategorijama poput svesezonskih i run-flat konstrukcija, od kojih svaka nosi sopstvene brzinske simbole. Pri zameni guma razuman je princip dostići ili premašiti originalni indeks, postaviti gume istog indeksa na istoj osovini i nikada ne pretpostaviti da viši broj sam po sebi čini gumu boljom za svakodnevnu upotrebu.