Sistem za nadzor pritiska u gumama (TPMS)

Sistem za nadzor pritiska u gumama, opšte poznat po skraćenici TPMS, obaveštava vozača kada jedna ili više guma znatno padne ispod ispravnog pritiska. Postoji zato što je nedovoljan pritisak istovremeno čest i podmukao: gume prirodno gube pritisak tokom vremena i kroz sitne probušene rupe, taj gubitak teško se uočava okom, a mnogi vozači retko ručno proveravaju gume. Pa ipak, i umeren manjak pritiska narušava bezbednost i ekonomičnost, te automatsko upozorenje popunjava važnu prazninu u redovnom održavanju vozila.

Postoje dva suštinski različita pristupa. Direktni TPMS smešta senzor sa baterijom u svaki točak, obično spojen sa ventilom, koji meri stvarni pritisak vazduha (a često i temperaturu) i radio-vezom prenosi očitavanje prijemniku u automobilu. Pritisak svake gume prikazuje pojedinačno i tačno, ali senzori imaju ograničen vek baterije od nekoliko godina i moraju se ponovo registrovati pri zameni točkova. Indirektni TPMS uopšte ne koristi posebne senzore; umesto toga pozajmljuje podatke o brzini točkova od sistema protiv blokiranja kočnica, koristeći činjenicu da nedovoljno napumpana guma ima nešto manji poluprečnik kotrljanja te se okreće malo brže od ispravno napumpanih susednih guma. Jeftiniji je i ne zahteva održavanje, ali je manje precizan, ne može dati apsolutnu vrednost pritiska i mora se resetovati posle svakog dopumpavanja ili zamene gume.

Posledice vožnje na slabo napumpanim gumama objašnjavaju zašto je ova tehnologija važna. Nedovoljan pritisak povećava površinu kontakta i previše savija bočne stranice, stvarajući toplotu koja može dovesti do naglog odvajanja gazećeg sloja ili pucanja gume pri velikoj brzini. Produžava zaustavni put, otupljuje odziv upravljača i smanjuje prianjanje u krivinama, što sve ugrožava bezbednost. Takođe ubrzava i neravnomerno raspoređuje habanje gazećeg sloja, skraćujući vek gume, i povećava otpor kotrljanja, što merljivo podiže potrošnju goriva i emisiju ugljen-dioksida — guma koja radi znatno ispod propisane vrednosti može da poveća račun za gorivo za nekoliko procenata.

Ovi bezbednosni ulozi doveli su do propisa. Posle niza smrtonosnih nezgoda sa prevrtanjem povezanih sa otkazom guma, Sjedinjene Države su od sredine 2000-ih uvele obavezan TPMS na novim putničkim vozilima, a Evropska unija je usledila, zahtevajući sisteme na novim tipovima automobila od 2012. i na svim novim automobilima od kraja 2014. godine. Zahvaljujući tome, kontrolna lampica koja prikazuje presek gume sa znakom uzvika danas je poznat detalj na gotovo svakoj savremenoj instrument-tabli.

Vozači treba da razumeju šta upozorenje znači, a šta ne. TPMS je sigurnosna mreža koja signalizira nizak pritisak, ali se kod većine sistema lampica pali tek pošto pritisak već znatno padne ispod preporučene vrednosti, te nije zamena za povremene ručne provere manometrom, najbolje dok su gume hladne. Hladno vreme može upaliti lampicu usled prirodnog skupljanja vazduha, a sporo probušena guma može zahtevati stručnu pomoć. TPMS je usko povezan sa sistemom protiv blokiranja kočnica, na čije se senzore indirektne verzije oslanjaju, i sa elektronskom kontrolom stabilnosti, a oba sistema zavise od pravilno napumpanih guma da bi radili kako treba.