Obrtni moment

Obrtni moment je mera obrtnog, uvrtnog naprezanja motora — sila koja zapravo okreće radilicu i, preko menjača i glavnog prenosa, točkove. Dok snaga opisuje brzinu kojom se obavlja rad, obrtni moment opisuje veličinu sile dostupne u svakom datom trenutku. U svakodnevnom smislu, to je ono što vozač oseća kao vučnu snagu: lakoću kojom automobil ubrzava iz mesta, vuče teret uz uspon ili nasrće napred pri preticanju bez potrebe za smanjenjem stepena prenosa. Motor koji proizvodi snažan obrtni moment u nižem opsegu obrtaja deluje mišićavo i opušteno, jer je obilno naprezanje na raspolaganju pre nego što motor mora da se napregne.

Mehanički, obrtni moment nastaje tako što pritisak sagorevanja gura svaki klip niz cilindar, pri čemu ta linearna sila deluje na radilicu kroz rastojanje kolena radilice — upravno rastojanje između rukavca klipnjače i ose radilice. Duži hod klipa ili viši pritisak u cilindru zato obično daju veći obrtni moment, zbog čega se motori sa dugim hodom i prednabijanjem cene zbog vučne snage. Standardna metrička jedinica je njutn-metar (Nm); imperijalni ekvivalent je funta-stopa (lb-ft), pri čemu na svaku lb-ft otpada otprilike 1,356 Nm. Savremeni dvolitarski turbodizel može da razvije oko 320 do 400 Nm, dok veliki sportski V8 može da pređe 700 Nm.

Odnos između obrtnog momenta i snage je precizan, a ne neodređen: snaga je jednaka obrtnom momentu pomnoženom brojem obrtaja. U praktičnim jedinicama, snaga u kilovatima je približno jednaka obrtnom momentu u njutn-metrima puta broj obrtaja motora u o/min, podeljeno sa 9.550. Zbog toga mali motor koji se okreće veoma brzo može da dostigne snagu velikog lenjog motora koji proizvodi daleko veći obrtni moment pri niskim obrtajima. Proizvođači navode i vršnu vrednost obrtnog momenta i broj obrtaja, odnosno opseg obrtaja, na kojem se postiže; ravna, široka kriva obrtnog momenta koja se drži od niskih obrtaja na putu je obično korisnija od visokog ali uskog vrha.

Isporuka obrtnog momenta oblikuje karakter automobila više od bilo kog pojedinačnog krupnog broja. Slobodnousisni benzinski motori obično grade obrtni moment postupno i postižu vrh prilično visoko u opsegu obrtaja, nagrađujući okretanje motora. Turbopunjeni motori, naročito dizel, razvijaju snažan udar obrtnog momenta već neznatno iznad praznog hoda, dajući bezbrižnu prilagodljivost u srednjem opsegu, ali ponekad i nagliju isporuku. Elektromotori su opet drugačiji, proizvodeći najveći obrtni moment od nula o/min, što objašnjava trenutni, neprekinuti potisak električnih vozila.

Obrtni moment na motoru je samo deo priče, jer ga menjač umnožava. Niska prva brzina i numerički visok glavni prenos menjaju čistu brzinu za znatno povećan obrtni moment na točkovima, što je način na koji skromno motorizovano vozilo i dalje može teško da vuče ili strmo da se penje. Razumevanje obrtnog momenta uporedo sa konjskim snagama, efektivnom snagom i odnosom snage prema masi daje daleko vernija sliku o tome kako će se automobil zaista osećati i kako će se ponašati, nego bilo koji pojedinačni broj.