Sistem kontrole proklizavanja (TCS)

Sistem kontrole proklizavanja, najčešće skraćen TCS, sprečava da pogonski točkovi uzaludno proklizavaju kada motor isporuči više obrtnog momenta nego što raspoloživo prianjanje može da prenese, naročito tokom ubrzavanja. Postoji zato što točak koji proklizava daje gotovo nikakvu pogonsku silu napred i može da učini automobil nestabilnim; na klizavoj podlozi vozač lako traži više snage nego što gume mogu da prenesu, a TCS taj nesklad reguliše samostalno i daleko brže nego što to ljudski refleksi dozvoljavaju.

Sistem deli osnovni hardver sa sistemom protiv blokiranja kočnica, koristeći iste senzore brzine točkova ugrađene na svakom uglu. Poredeći brzine okretanja točkova, upravljačka jedinica može da prepozna kada se pogonski točak okreće osetno brže od ostalih, što je tipičan znak gubitka prianjanja. Pošto otkrije proklizavanje, interveniše na dva glavna načina. Može da smanji obrtni moment motora — kašnjenjem paljenja, prekidom dovoda goriva u pojedine cilindre ili elektronskim zatvaranjem leptira gasa — i može da zakoči pojedinačni točak koji proklizava, što na pogonskoj osovini preko diferencijala prenosi obrtni moment na točak sa boljim prianjanjem, delujući donekle kao samoblokirajući diferencijal.

Korist za vozača jeste održavanje kontrolisanog, delotvornog ubrzanja u uslovima u kojima bi točkovi inače proklizali: pri kretanju na mokrom asfaltu, ledu, snegu, šljunku ili blatnjavoj bankini, pri snažnom ubrzavanju iz mokre krivine ili pri usponu uz klizavu padinu. Time što pogonske točkove drži na granici prianjanja umesto da ih pušta da slobodno proklizavaju, TCS čuva i kretanje napred i upravljivost, budući da točak koji proklizava pruža mali otpor bočnom pomeranju i može izazvati zanošenje, naročito na automobilima sa zadnjim pogonom.

Kontrolu proklizavanja najbolje je shvatiti kao prekretnicu u razvoju elektronskih pomagala za šasiju. Nadogradila se neposredno na merenje brzine točkova i upravljanje kočnicama iz sistema protiv blokiranja, a zatim je i sama postala temelj za elektronsku kontrolu stabilnosti, koja dodaje senzor brzine skretanja i podatak o uglu volana kako bi intervenisala ne samo pri ubrzavanju, već kad god automobil počne da odstupa od putanje koju je vozač zamislio. Kod mnogih vozila TCS i kontrola stabilnosti objedinjeni su u jedinstven modul i njima upravlja zajednički softver.

Postoje i pojedinosti koje vredi razumeti. TCS ne može da stvori prianjanje tamo gde ga nema; na potpuno klizavoj podlozi on samo ograničava proklizavanje ne omogućavajući kretanje, a u dubokom snegu ili rastresitom pesku malo kontrolisanog proklizavanja ponekad je korisno, zbog čega mnogi automobili dozvoljavaju da se sistem delimično ili potpuno isključi. Snažna intervencija može delovati kao da motor na trenutak uskraćuje snagu. Sistem je usko povezan sa ABS-om i elektronskom kontrolom stabilnosti, sa kojima deli hardver, sa samoblokirajućim diferencijalom čiju ulogu funkcionalno oponaša, i sa elektronskom raspodelom sile kočenja, kao deo usklađenog skupa elektronike za kočenje i prianjanje.