Prečnik okretanja (krug okretanja)

Prečnik okretanja izražava koliko se usko vozilo može voditi, a određen je kao promer najmanjeg kruga koji automobil opisuje kada se volan drži u krajnjem položaju. To je najkorisnija pojedinačna vrednost za procenu kako će se automobil snaći u višespratnim garažama, uskim seoskim putevima, pri okretanju u tri poteza i pri parkiranju u skučene niše. Manji broj znači okretnije vozilo, a vrednosti se obično kreću od oko 10 metara za gradski automobil do 12 metara i više za veliku limuzinu ili SUV.

Najčešće se navode dve mere. Prečnik okretanja od ivičnjaka do ivičnjaka odražava putanju koju opisuje spoljašnji prednji pneumatik i predstavlja manju vrednost, dok mera od zida do zida dodaje prepust prednje karoserije van točkova i stoga je veća. Razlika je u praksi važna, jer prilikom proteravanja kroz tesnac u prepreku udara prednji ugao branika, a ne pneumatik.

Geometrijski, prečnik okretanja određuju pre svega međuosovinsko rastojanje i najveći ugao zakretanja koji prednji točkovi mogu da postignu. Dugo međuosovinsko rastojanje primorava zadnje točkove da opisuju širok luk, čime se krug uvećava, zbog čega limuzine i dugačke karavanske izvedbe deluju nezgrapno. Veći ugao zakretanja smanjuje krug, ali je raspoloživi ugao ograničen time koliko se točkovi mogu okrenuti pre nego što zapnu o oslanjanje, blatobran ili zglobove poluosovina, a to je ograničenje naročito izraženo kod vozila sa prednjim pogonom, gde poluosovine nameću praktičnu granicu.

Inženjeri pribegavaju nizu rešenja da poboljšaju ovu vrednost. Pomažu pažljiv raspored pogonskog sklopa, uži pneumatici i izmenjeni zazori blatobrana. Na većim i skupljim vozilima upravljiva zadnja osovina nudi upečatljivo rešenje: pri malim brzinama zadnji točkovi se zakreću u suprotnom smeru od prednjih, čime se delotvorno skraćuje radno međuosovinsko rastojanje i omogućava da se dugačka luksuzna limuzina okreće jednako usko kao model dve klase manji.

Vredi napomenuti da prečnik okretanja opisuje ustaljeni manevar pri brzini hoda i ne govori ništa o okretnosti pri velikim brzinama, koja zavisi od širine traga, oslanjanja i raspodele mase. Automobil sa malim prečnikom okretanja nije nužno okretan kroz niz krivina, i obrnuto.

Vrednost je usko vezana za međuosovinsko rastojanje, koje je njen glavni činilac, i za upravljivost na sva četiri točka, tehnologiju koja se najčešće primenjuje kako bi se prevazišao gubitak okretnosti koji donosi velika karoserija sa dugim međuosovinskim rastojanjem.