Dvostruki turbo (twin-turbo)

Motor sa dvostrukim turbom koristi dva turbopunjača umesto jednog kako bi prevazišao kompromise svojstvene svakoj pojedinačnoj jedinici za prednabijanje. Jedan turbo mora se dimenzionisati kao ustupak: mali se raspreda brzo, ali ostaje bez daha pri visokim obrtajima, dok veliki dobro propušta na vrhu, ali sporo reaguje pri niskim obrtajima. Upotreba dva turbopunjača daje inženjerima drugi stepen slobode, omogućavajući im da prošire opseg snage, povećaju ukupno prednabijanje ili poboljšaju disanje na način koji jedna jedinica teško može postići.

Dva osnovna rasporeda razlikuju se u samoj svrsi. Kod paralelnog dvostrukog turba dva turbopunjača jednake veličine rade istovremeno, pri čemu svaki obično opslužuje jedan red cilindara na motoru u V rasporedu. Pošto svaki turbo obrađuje samo polovinu izduva i vazduha motora, turbine su manje i lakše nego što bi jedan turbo morao da bude, pa se brže raspredaju i smanjuju zatezanje, a ipak isporučuju protok vazduha koji zahteva motor velike zapremine. Zbog toga su paralelne postavke prirodno rešenje za V6 i V8 rasporede, gde dva reda cilindara zgodno daju odvojene izduvne tokove.

Sekvencijalni dvostruki turbo radi sasvim drugačije, koristeći dva turbopunjača u fazama kroz opseg obrtaja. Pri niskim obrtajima motora posao obavlja jedan mali turbo, dajući brzo prednabijanje uz najmanje zatezanje. Kako obrtaji i protok izduva rastu, upravljački sistem postepeno uključuje drugi, često veći turbo, da održi snažno prednabijanje tamo gde bi mala jedinica sama bila preopterećena. Rezultat je širok i neprekidan raspored obrtnog momenta od niskih do visokih obrtaja, čime se zapravo spaja odzivnost malog turba sa kapacitetom velikog na vrhu, ali po cenu znatne cevne mreže i složenosti upravljanja.

Za vozače je draž dvostrukog turbo prednabijanja u performansama koje deluju i trenutno i nepopustljivo. Dobro izvedeni sistemi daju mišićav obrtni moment pri niskim obrtajima, uklanjaju veliki deo mrtve tačke vezivane za starije kola sa jednim turbom i održavaju snagu sve do crvene zone. Zato su rasporedi sa dvostrukim turbom uobičajeni na snažnim sportskim motorima, od sportskih limuzina i grand turizma do superautomobila, gde spajaju visoke izlaze sa pitomim i upotrebljivim isporučivanjem snage.

Nedostaci su cena, masa, toplota i složenost. Dva turbopunjača, njihove izduvne grane, međuhladnjaci, dovodi ulja i rashladne tečnosti i upravljački ventili dodaju trošak i zakrčuju ionako vreo motorni prostor, dok sekvencijalni sistemi posebno zavise od složenog upravljanja da bi prelaz između turba prošao bez primetnog skoka. Mnogi motori slične ciljeve postižu jednostavnije jednim turbom sa dvostrukom spiralom ili promenljivom geometrijom, pa se rasporedi sa dvostrukim turbom biraju tamo gde čista sposobnost opravdava složenost. Uz pravilno hlađenje međuhladnjakom i održavanje, oni ostaju temelj projektovanja motora visokih performansi.